Basketaši Srbije u velikom stilu uspeli su da osvoje zlato na Svetskom prvenstvu u Antverpenu, a naši orlovi su, pobedom nad Litvanijom, peti put u istoriji basketa 3×3 postali najbolji na planeti. Kapiten zlatnih momaka Dejan Majstorović osvojio je titulu MVP (najkorisnijeg) igrača SP i uvršten je u idealnu petorku. Popularni Maestro još jednom je u Belgiji pokazao vrhunsko majstorstvo ispod koša.
Ovaj 34-godišnji sportista iz Starih Banovaca, mesta na koje je veoma ponosan, rođen je 22. aprila 1988. Zbog Dejana Stankovića, koji mu je bio idol, sa sedam godina počeo je da trenira fudbal u klubu Dunav iz Banovaca. Stariji brat je već tamo trenirao, a otac je bio predsednik kluba. Igrao je do 14. godine, a treneri su, kako nam je ispričao, procenili da nije dovoljno talentovan za fudbal.
Probao je rukomet u Zemunu, i kada je video koliki su ti momci, nekoliko godina mlađi od njega, rekao je sebi: “Nije to za mene”. Zbog drugara iz osnovne škole prešao je u KK Dunav iz Starih Banovaca. Posle je igrao i u Kotežu, Crvenoj zvezdi, Španiji, Norveškoj, da bi se ponovo vratio u svoj Dunav. Otac je odigrao ključnu ulogu u njegovom formiranju kao košarkaša, kasnije i basketaša. Vozio ga je u Beograd na treninge. Revnosno je beležio sve njegove rezultate na košarkaškom parketu, potom i na basketaškom betonu. Ima i slike sa svih turnira na kojima je njegov sin sa timom nizao uspehe i osvajao medalje. Pored košarke, Dejana je privlačio i basket i redovno ga je igrao na betonskim terenima u Banovcima. I tu je sve počelo. Otkad zna za sebe gledao je na svakom ćošku kako igraju tri na tri i ljubav prema ovom sportu je bila sve jača. Tako je i sam počeo. Kad nije imao trening u košarkaškom klubu, odmah bi sa drugarima i loptom u ruci na teren pa ispod koša. Od 2014. profesionalno je u ovom sportu. I ispostavilo se da je napravio pravi izbor:
– U basketu imaš svu slobodu, niko ti ne govori šta da radiš, na svoju maštu igraš, gledaš kako da postigneš poen, kako da prevariš protivničkog igrača i jednostavno sam se bolje osećao na basketu, slobodnije, bez pritiska.
Upravo sloboda i maštovitost koje pruža, kako kaže, čari su basketa. Posebno mu je drago što su deca zavolela ovaj sport i srce mu je puno kad ih vidi na terenu. Kad vidi da klinci igraju uvek svrati na teren da im se javi, da igra sa njima, šutira. Kao i svaki sport, tako i ovaj traži mnogo odricanja. Porodica, posebno supruga Ljubica i sin Filip su mu najsnažnija podrška.
– Supruga me potpuno razume i pomaže mi mnogo oko svega, što mi je veoma važno.
A šta posle basketa još nije razmišljao. Ostao bi, kaže, u ovom sportu. Gde god da ide Dejan sa sobom, nosi srpsku trobojku na kojoj piše Banovci. Voli svoje mesto i ponosi se njime, a ništa manje nisu ponosni ni njegovi sugrađani, koji svaki put po dolasku sa važnih turnira uspeh proslave zajedno. Trenutno igra za ekipu iz Uba.
