Po lošim putevima i uz mnogo odricanja, pešačenja i lomljenja kola, Deda Mraz je i ovog decembra stigao do Kuzmičeva, Vitoša, Rajetića, Fiulja, Dujaka, Muhova, Odojevića, Leče, Ursula, Žunjevića, Baletića, Crvskog i mnogih sela na Rogozni, Pešteru i Goliji da svojom pojavom i poklonima obraduje siromašne mališane iz patuljastih škola sa po dva-tri đaka i decu samohranih majki.
Slatke poklone u zabita planinska sela već godinama nosi poznati humanitarac Hido Muratović koji na ovaj način, bar nakratko, usrećuje siromašne đake pešake od kojih mnogi nikada nisu videli Deda Mraza, nisu bili u gradu, nemaju televizor, niti su ikada imali priliku da uoči Nove godine u svojim rukama drže novogodišnje paketiće…. Pomažu mu naši čitaoci i dobrotvori iz celog sveta i humani Novopazarac Boško Bole Radovanović.
– Neki su se već navikli na moj dolazak i već početkom decembra pitaju: kad ću doći, a neki se iznenade kada im nenajavljen banem u kuću ili učionicu…. Bude pri prvom susretu i straha, pa i bežanije, a potom se odmah sprijateljimo – priča Muratović i dodaje:
Nemoguće je opisati tu dečju radost i taj doživljaj, uvek se iz zabitih sela vraćam punog srca i sa željom da se toj deci što pre vratim – ističe Hido i naglašava da su se ove godine poklon-paketićima prvi put radovali Miljana i Stefan Biševac, Sara Lončarević i Ivana Mijailović iz zabitog Kuzmičeva na Goliji, Osman, Naida, Momir i Anastazija, jedini đaci u selu Fiulje na Pešteru, Mirela i Mustafa iz Dujka kod Sjenice, Sunčana i Zoran iz Vitoša na Goliji, Adelista, Ilda i Armin Nurković iz Veljeg Polja kod Tutina i još stotinu dece u ovom kraju.
Prvi dolazak Deda Mraza bio je praznik za naše mališane i događaj koji će pamtiti celog života, deca su se oduševila, već pišu domaće zadatke i sastave o tome, hvala svima koji su doprineli da se i naša deca obraduju – ističe učitelj Ramo Halilović iz sela Fiulje na Pešteru.
Sve manje đaka
Mnogo škola u ovom kraju odavno je zatvoreno, a mnogima, zbog nedostatka đaka, preti katanac, mada se opštine Novi Pazar, Sjenica, Tutin i Raška trude da ne zatvaraju škole čak i sa jednim đakom i da ih zbog jednog prvaka otvore, većini zabitih sela preti brisanje iz spiska živih, jer u njima više nema ni ljudi, ni dece.