Dopisnica "Skaj njuza" Šerin Tadros, koja se nalazi u izbegličkom kampu u Kurdistanu, prenela je zastrašujuće priče nekih od 8.000 Jazida koji su uspeli da pobegnu sa Sindžara. Oni su ispričali kakva je sudbina zadesila 30.000 ljudi koji su ostali iza njih.
"Jedan čovek je upravo ispričao da je video četvoro dece kako umiru od žeđi. Nikoga nije bilo da ih sahrani na planini, pa su ih samo prekrili kamenjem", prenela je novinarka jednu od ispovesti.
"Drugi mi je rekao da su deca bila toliko žedna da su roditelji počeli da seku vlastite vene kako bi im dali krv da je piju", ispričala je Tadros.
Stotine porodica uspele su da pređu granicu pošto su prepešačili nekoliko stotina kilometara po paklenoj vrućini. U kampovima u Turskoj i Siriji pružena im je lekarska pomoć, a tu su konačno dobili i hranu i vodu. Da bi pobegli iz obruča militanata, neki su morali da potroše sve što su čitavog života sticali kako bi platili krijumčarima opasno putovanje do Turske, koje je vodilo i preko minskih polja.
Amal (43), koja pati od bolne reume, ispričala je da je s troje male dece pregazila reku Tigris, posle čega su prošli kroz minsko polje, pa preko bodljikave žice konačno stigli u Tursku. Na pola puta krijumčari su tražili da je deca ostave jer je usporavala put zbog svoje reume. Ipak, deca su odlučila da je nose do kraja.
"Moji sinovi su me okružili i odbili su da ih poslušaju. Nismo se bojali da umremo tamo. Plašili smo se smrti od ruke Islamske Države", ispričala je Amal.
Za razliku od njih, tinejdžer Amer Omar Padžo ispričao je da je video kako je jedan pripadnik Islamske države ispalio metak u glavu njegovom ocu dok su bežali s planine, a kasnije je prisustvovao i smrti majke koja je preminula od dehidratacije. Njegova porodica je prodala sve što je imala da bi platila krijumčaru da ih dovede u Derabon, selo na iračko-turskoj granici.
