To je jedan od razloga zbog kojih su se Sofija Škorić, predsednica Srpske nacionalne akademije iz Toronta i Rajko – Rej Radojević, član SNA od njenog osnivanja, odlučili da "sastave" i izdaju knjigu pod nazivom "Srbija 1914-1918 – Neustrašivi saveznik". Povod da ovaj zbornik tekstova i svedočenja zapadnih političara, pravnika, istoričara, novinara, humanitarnih radnika, pisaca, kriminologa i privrednika iz tog vremena na engleskom jeziku bude objavljen bila je želja priređivača da ovim izuzetno značajnim projektom SNA obeleži stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata. Odnosno, da pre svega, borba srpskog naroda za slobodu i demokratiju plaćena ogromnim žrtvama, borba koja je pre jednog veka i donela Srbiji epitet neustrašivog saveznika, ne bude zaboravljena.
U razgovoru za "Vesti" Sofija Škorić naglašava:
– Ne hvalimo mi Srbi sami sebe u ovom zborniku. Knjiga je osmišljena tako da se podsete saveznici, a i svi mi, šta su govorili svedoci toga vremena, dakle, nije to naknadna istorija. Želeli smo, takođe, da naša deca koja su rođena u dijaspori i ne govore i ne čitaju na srpskom jeziku, mogu da je pročitaju na engleskom i da se u njima probudi ponos na njihov narod koji je zaslužio svaku pohvalu. To je naša dužnost i kao Kanađana i kao Srba. Nadam se da će ova knjiga biti prihvaćena na taj način da se nađe u svakoj biblioteci, u svakoj srpskoj kući, jer je to najbolji poklon koji može da se da deci i unucima, ili prijateljima Kanađanima, da vide ko smo mi, odakle smo; to je naš cilj. Ja se bojim da naše mlađe generacije i ovde u Kanadi, ali i tamo u Srbiji ne znaju svoju nacionalnu istoriju. Ovo je prilika da iz jedne knjige, na jednom mestu, nauče bitne stvari. Sa druge strane, Srbi imaju običaj da sami sebe kritikuju i nikad sami sebi nisu dovoljno dobri, a uvažavaju tuđa mišljenja. U ovoj knjizi su "tuđa" mišljenja, ono što su stranci napisali. Nadam se da će oni Srbi koji pročitaju ovu knjigu shvatiti da treba da se ponose svojim narodom, da svi mi podignemo glavu, a ne da od kojekakvih kvaziistoričara branimo srpsko ime, ističe Sofija Škorić.
Opanci protiv imperije
"Srbija je te 1914. u rat ušla totalno nespremna.To je za nju već bio treći rat za dve godine. Prva dva rata su bili oslobodilački, a ovaj treći rat je bila borba za opstanak, za goli život. Srbija ulazi u neravnopravnu borbu, fizički i materijalno iscrpljena, u rat protiv takve jedne sile kakva je bila Austrougarska imperija, sa 50 miliona stanovnika, i sa jednom od najbolje opremljenih armija u to vreme. Međutim, posle dve nedelje od početka rata, u bici na Ceru Srbija pobeđuje Austriju i to je prva saveznička pobeda. Posle čuda koje se zove Kolubarska bitka i taktike koju je primenio vojvoda Mišić, a koja se i danas proučava na svetskim vojnim akademijama, Srbija stiče veliki ugled među saveznicima", podseća Rajko Radojević.
"Važno je istaći da Srbija nije imala povoljan imidž sve do početka velikog rata i Cerske bitke. Tome je dosta doprineo "Majski prevrat" i ubistvo kralja i kraljice što je ostavilo jak loš utisak na celu Evropu. Posle Cerske bitke to se promenilo i o Srbiji se počelo pisati sa uvažavanjem i u izrazito pozitivnom kontekstu", naglašavaju naši sagovornici. "To Srbin u opancima dobija bitku protiv velike Austrougarske, to je seljačka Srbija koju treba da poštujemo, a ne da se nipodaštava seljak koji je tada branio svoju zemlju, svoju kuću, porodicu i goli život", dodaje Sofija Škorić.
– Naša želja je bila da našim mladim generacijama, figurativno rečeno, stavimo municiju u ruke, da bi potkovani znanjem i informacijama koje mogu da nađu u ovoj knjizi bili sposobni da brane srpstvo – kaže Rajko Radojević i objašnjava kako se rodila ideja za ovaj zbornik: – Mi već godinu i po dana radimo na jednom drugom projektu koji je vezan za istu temu. Reč je o izložbi koja treba da se otvori iduće godine 15. septembra u muzeju u Beogradu, a koja je posvećena kanadskom dobrovoljnom medicinskom osoblju na službi u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata. U jednom trenutku smo shvatili da imamo more materijala u tekstovima koje su pisali saveznici, a koji su objavljivani u štampi i u posebnim izdanjima za vreme Prvog svetskog rata i onda smo odlučili da priredimo i izdamo ovu knjigu. A ako bi se neki čitalac zapitao zašto tu nema kritički nastrojenih članaka prema Srbiji, odgovor je da jednostavno nisu ni štampani, niti objavljivani. Srbija je tada bila primer kako treba da se bori za slobodu, za pravdu, za demokratiju i nisam naišao ni na jedan članak za godinu i po dana istraživanja koji Srbiju predstavlja u negativnom kontekstu", ističe Radojević.
Knjiga je kanadsko izdanje, registrovana je u Otavi i sve biblioteke imaju uvid da je objavljena. "Po svome pravilu uvek šaljem sve što sam objavila u biblioteku torontskog univerziteta, pa će se, tako, i ovaj zbornik naći na policama te biblioteke. Knjiga je, takođe, i to više primeraka, otišla u ruke novom kanadskom ambasadoru u Beogradu koji ima nameru da je poklanja diplomatama za Božić", kaže Sofija Škorić.
SNA, na žalost, nema novca da ovaj vredan zbornik pošalje i drugim bibliotekama po Kanadi, Australiji, Velikoj Britaniji, Americi, dakle tamo odakle su i pisci tekstova sabranih u ovoj knjizi. Zato naši sagovornici preporučuju našim ljudima da pored knjige koju bi kupili za sebe i svoju porodicu kupe još jednu i odnesu je u lokalnu biblioteku ili je pošalju poštom. Na taj način uradili bi dve stvari: doprineli bi da se sredstva od prodaje knjiga umnože (sav prihod ide SNA za njen rad i buduće projekte, a priređivači su radili volonterski) i da se drugačiji, lepši i bolji pogled na Srbiju promoviše i ne zaboravi u sredinama koje su nekada sa velikim uvažavanjem i pijetetom govorile i pisale o njoj.
Ginuli zbog ključeva Istoka
Razmišljajući o srpskoj pobedi na Ceru, Čerčil će napisati da je, u stvari, rat odlučen već u prve dve nedelje ratovanja, a sve što se desilo posle toga, sve krvave bitke koje su vođene, bila je borba protiv odluke sudbine kako će rat da se završi. Siton-Votson zapisao je da se "niko od saveznika nije borio sa više heroizma, ni propatio više, od neustrašive male Srbije, i naš dug prema njoj je još veći jer je glavni greh Srbije, u očima Centralnih sila, bio taj je što je ona držala ključeve Istoka protiv nemačke agresije i blokirala put koji vodi od Berlina prema Konstantinopolju i Bagdadu."
Osnivači sastavili "Studenica" finansirala
Sofija Škorić je jedan od osnivača Srpske nacionalne akademije 1981. godine i dugogodišnji njen sekretar. Prošle godine, nakon obnove rada ove institucije postaje njen predsednik. Na Beogradskom univerzitetu završila je jugoslovensku literaturu a magistrirala je ruski jezik i literaturu na McMaster univerzitetu u Hamiltonu. Takođe je završila bibliotekarstvo na torontskom univerzitetu. Osnovala je slavistički istraživački centar u Robarts biblioteci univerziteta u Torontu. Bavi se istorijom, esejistikom i prevođenjem.
Rajko Radojević emigrirao je u Srbiju kao dete i diplomirao istoriju i englesku literaturu u Detoritu. Magistrirao je na ruskoj istoriji na univerzitetu u Vaterlou. Doktorske studije iz Balkanske istorije završio je na univerzitetu u Londonu. Predavao je na detroitskom institutu za tehnologiju i St. Clair koledžu u Vindzoru. Veći deo svog radnog veka proveo je u vladinim institucijama a penzionisan je kao menadžer u Canada Emplyment and Immigration Commission. Za svoj rad i delovanje nagrađivan je i u Kanadi i u Srbiji. član je SNA od osnivanja i njen prošlogodišnji sekretar.
Štampanje knjige finansirala je Fondacija Studenica iz San Franciska, a njena promocija biće održana 26. decembra u sali Srpskog centra u Misisagi sa početkom u 3.30 po podne.
