Kada je pre četiri godine Emanuele Bizonji, iz Milana, prvi put kretao ka Kosovu i Metohiji nije ni slutio da će mu ta i kasnije posete toliko promeniti život da će sinu, čije rođenje očekuje u januaru, dati ime Lazar. Vezanost za Srbe i njihovu istoriju iskazaće i time što će se s devojkom Andreanom de Frančeski u Milanu venčati na Vidovdan 2021. godine i tada i krstiti sina.
Emanuele za “Vesti” kaže da Andreana i on dobro znaju koliko simboliku Vidovdan ima za Srbe.
– To je način da zahvalimo vašem narodu za sve što ste učinili, godinama se boreći protiv neljudskosti, da odbranite vaš, ali i naš identitet, budući da smo svi hrišćani. Nadam se da će moj sin Lazar imati vašu hrabrost i srčanost – kaže Emanuele.
On je volonter u humanitarnom udruženju Glas u tišini (Una voce nel silenzio) i već godinama širom sveta pomaže hrišćanskim zajednicama izloženim progonu.
– Organizujemo humanitarne misije i volimo da budemo na licu mesta i shvatimo šta se događa na teritoriji kojoj dostavljamo pomoć. Pre četiri godine sam prvi put bio na Kosovu i Metohiji i od sam počeo duhovni put na koji me podstakao taj kraj sačinjen od manastira i vernika. Kad sam prvi put ušao u Visoke Dečane srce mi je stalo, a moja duša se ispunila – kazuje Emanuele.
Žrtva za veće dobro
Monasi su njemu i prijateljima ispričali i objasnili istoriju SPC.
– Posebno su nas pogodili lik kneza Lazara i Kosovska bitka. Još se sećam reči: “Srbija je jedina nacija koja se rodila iz poraza.” Prema predanju, na dan bitke iz Jerusalima je poleteo soko, koji je držeći u kljunu lastu stigao do šatora kneza Lazara. Taj soko je bio u stvari Sv. Ilija, a lasta poruka od Boga koji je kneza Lazara pustio da bira između zemaljske pobede i carstva nebeskog. On je izabrao ovo drugo, a prolivena krv Srba bila je žrtva za veće dobro. Odlučio sam da svog sina nazovem imenom velikog srpskog kneza, da bih odao počast njemu i srpskom narodu koji me je prihvatio i promenio mi život. Bog, otadžbina i porodica, na tim principima se zasniva vaš narod, ali i moja zajednica i porodica – navodi Emanuele.
Na duhovnom putu
Emanuele je imao sreću da poseti pravoslavne manastire i najveći utisak na njega ostavili su Visoki Dečani.
– Lepota i mir Dečana otvorili su mi jedinstven duhovni put, koji i dalje živim. Posetio sam i Gračanicu i Pećku patrijaršiju. Imali smo i sreću da razgovaramo sa časnim sestrama iz Đakovice u njihovoj crkvi i to je bilo jedno od najsnažnijih i nezaboravnih iskustava u mom životu. Posetili smo mnoge gradove na Kosmetu, a moj omiljeni je Kosovska Mitrovica, gde se oseća snažna vezanost za srpski identitet. Bili smo i u Prištini, Prizrenu – priseća se Emanuele.
Jedna familija s Petrovićima
Kada Emanuele i njegovi prijatelji idu u misiju trude se da obiđu što više enklava.
– Imali smo tu sreću da nas ugosti porodica Petrović iz Velike Hoče, oni su sada naša familija. Mnogo razgovaramo s ljudima u enklavama. Slušamo njihove priče, od kojih smo mnoge podelili i na društvenim mrežama kako bi se čuo njihov glas – kazuje Emanuele.
Nadaju se gostima
Emanuele i Andreana su se upoznali u kafiću u kojem rade, ali ona nikad nije bila na Kosovu.
– I Andreana želi da obiđe Kosovo i manastire čim naš sin malo poraste. Venčaćemo se u opatiji Kjaravale, jednoj od najlepših crkava našeg Milana, jer smo za tu crkvu vezani i mi i naše porodice. Napravićemo veliko veselje s najbližim prijateljima. Pozvaćemo monaha iz Dečana i našeg prijatelja iz Beograda – kaže Emanuele.
Hvala “delijama”
Tokom putovanja automobilom iz Milana do Kosmeta, kao nezaobilaznu tačku Emanuele i prijatelji posetili su i Beograd, za koji kaže da je jedan od najlepših gradova koje je video.
– Imamo mnogo prijatelja tamo, oni nam često pomažu u našim misijama. Koristim priliku da zahvalim navijačima Crvene zvezde, koji su nam uvek pomagali. Moj san je i da posetim Ravanicu, gde su mošti Svetog cara Lazara – kaže Emanuele.
Sveta borba Srba
Udruženje se bavi progonjenim hrišćanima i zbog toga pridaju mnogo pažnje Kosovu, gde je Emanuele bio već pet puta.
– To je za nas sveta borba na evropskom tlu. Sproveli smo projekte za srpske enklave, izuzetno smo pomogli rekonstrukciju škole u Orahovcu, dopremili nastavni materijal u školu u selo Gornje Kusce (opština Gnjilane), ali i u druge škole i pomogli brojnim srpskim porodicama. Sada radimo na tome da doniramo internet domen za mlade u jednom srpskom selu. Prošlog Božića, zajedno s prijateljskom organizacijom Srbi za Srbe, donirali smo kuću devojčici Dunji i njenim roditeljima – nabraja Emanuele.
Mali poklon velikom čoveku
Emanuele kaže da on i Andreana u Milanu ne poznaju mnogo Srba, ali znaju brojne na severu Italije, a jedan od njih je i Dejan Kusalo iz Udruženja Srba u Italiji.
– S Dejanom smo obavili misije na Kosovu i zahvaljujući njemu smo dobili ikonu Svetog cara Lazara. Njihov poklon uvek ćemo nositi u srcima – kaže Emanuele.
Dejan Kusalo je zadužen za humanitarna pitanja u Savezu Srba u Italiji i predsednik je Humanitarne organizacije Koreni, sa sedištem u Veroni.
– Emanuelea sam upoznao kada smo sa njegovim udruženjem sakupljali pomoć za ugrožene na Kosovu i Metohiji, a i nekoliko puta smo zajedno putovali tamo. Retki su ljudi sa tako velikim srcem i kad sam čuo da on i Andreana žele detetu da daju ime Lazar predložio sam Savezu da im poklonimo ikonu koju su dugo tražili. To je dar u ime cele srpske zajednice u Italiji, mali znak pažnje za velikog čoveka. Cilj je da ne budu zaboravljeni oni kojima treba pomoć, ali i da se nagrade i pamte koji su deo sebe dali našem narodu – ističe Dejan.
On kaže da nažalost nije bilo svečane primopredaje, jer je zabranjeno putovati za Milano i izlazak iz Milana.
– Daće Bog, kad se mali Lazar rodi da to proslavimo, a roditelji su već najavili da će, čim se ukaže prilika, otići za Srbiju da mali Lazar obiđe mesta gde se knez po kojem je dobio ime borio za slobodu Srbije i čitave Evrope – kaže Dejan.
