Na pozornici dominira velika grana badnjaka, a ispred se načičkali “brkati” mališani, šajkače nakrivili, neki u svešteničkim mantijama, nekome kruna na glavi, drugi plaštom ogrnuti, tu je i štit za odbranu, mnogo je belih bluzica, ima haljinica od tila, rajfova u kosici, dukati su deo nošnje, na nogama čizmice, zlatne cipelice, opanci.., što bi rekli “svega u Božjoj bašti”, a bašta je u svečanoj sali Sabornog hrama Svetog Save u Parizu. Na programu je priredba povodom školske slave.
Kako se krsti? U ime oca, sina i svjatoga duha tako počinje predstavljanje naučenog u školici koja deluje pri parohiji Svetog Save. Učiteljica im Ljubica Burgić, vredi zlata, mada, iskreno, da nije roditelja, baka i deka, ne bi zlato toliko blistalo. U svemu pripomažu, kostime šiju, pomagala nabavljaju, jer priredba mora da uspe, a onda su na kraju svi ponositi.
– Ovaj naš prota Nikola je kao neko dete. Ume i lepo da sluša. To mu je najveća vrlina. Nekako ti daje hrabrost da kažeš i ono što ne bi. Sve kod njega lagano, nigde napora, ne vidi se, a sve konce drži u svojim rukama – okarakterisa staratelja hrama Nikolu Škrbića jedna vitalna baka.
Ona ipak zamoli da joj ime ne spominjemo, radije bi ostala skrivena.
Početak je Svetosavske priredbe, taj hvaljeni prota Nikola staje pred okupljene i smirujućim glasom otpočinje:
– Slavimo Svetog Savu, prvog srpskog episkopa, ugodio je Bogu i rodu svom. On nas unapređuje i osvećuje, kroz znanje i nauku decu uči da budu dobri i ispravni ljudi, dobra srca i dobri svetosavci. Odnegovan je na kulturi i slovenstvu, prvo na srpskom dvoru, potom na Svetoj Gori u Grčkoj, i kao takav bio potreban nauci. Uspeo je da unapredi srpsku crkvu, uspostavi red i poredak, napisao je zakonopravila koji vladaju u ckrvi i državi, njegov je i prvi medicinski kodeks, pomagao je kome je god pomoć trebala… Zato ga i osam vekova slavimo – nabrajao je prota.
Svi su protu netremice slušali, ali kad su deca došla na red, eto, neka prota ne zameri, svima u publici uši vidno narasle. Ništa ne sme da promakne dok mališani verglaju, a još i na srpskom. Svako od odraslih pažljivo sluša, naročito kad na red dođe njegov naslednik.
Prvo se pojavio Mateja Vasić kao mlađani Rastko, na to dolazi Tijana Burgić, kao monah Sava, pa Stefan Petrović kao Sveti Sava. Svako je pričao o svom dobu i svako između redova, kroz stihove, deci savete delio. Uz njih su Lena Mene, Rita, Ava i Luka Koradi, Luka Đorđević, Angelina Lalić, Teodor Anasijević, Angelina Đorđević, Vojin Samardžić, Steva Rajić, Anton Haramburu Hamović, Sara i Ema Nešković, Zoe i Karla Ćirilović, Stela i Kosta Ivanović, Ana Isidorović, Mila i Maksim Tomić, Gregor Ivanović, Saša Podevan, Đorđe Arsić Gajić i Filip Zorić.
I kolo se zaigrale pčelice iz SKD Izvor. Svašta znaju ova deca. A sva ta deca rođena su na tlu francuskom, srpski uče, trude se, zapnu ponekad, zamuckuju ili zanose, ali razumeju i govore srpski. U ime matice – hvala im.
Tein prvi aplauz
Malecka Tea Pantović, prvi put je stala pred publiku, odmah zaplakala, učiteljica je ohrabrila, pa je Tea kao ptičica zacvrkutala: “Slonicu Zagu popeli na vagu/ smejala se Zaga/ slomila se vaga.” Usledio gromki aplauz, prvi koji je Tea zaradila i ona kojem bi joj pozavidele i estradne zvezde.
Osmeh i paketići
Je li bilo paketića? Kakvo pitanje, naravno da ih je Sveti Sava deci poslao, svako odmah u paketić nosom zavirio i svako na lice osmeh navukao.
Na to su svi, mali i odrasli, krenuli domu svom. Svi vidno relaksirani, umilni, blaženi. Kako i ne bi kad “anđeo mira/ sve nas miri/ Sveti Sava, tu među nama/ svetlost širi”.
Ovacije Maksimu
Nema ništa lepše nego biti muškarac među ženama. U dečačkim danima svoga života osetio je to Maksim Tomić, odnosno, bio je jedini muškarac u nastupu mladih pčelica folklornog ansambla SK Izvor. I, pokazao se Maksim u punom svetlu, raspalio vatru, skakao, leteo, u finišu i podvrisnuo, na šta su usledile ovacije, da bi prota Nikola ustao, prišao mu, pružio ruku i muški čestitao.
Prvi čas na praznik
Svetosavsko slavlje u pariskom predgrađu Dransi bilo je posebno značajno za naše mališane. Tog dana u Srpskoj kući koju je pre desetak godina uzorna srpska zajednica na čelu sa KUD Biseri dobila na poklon od Opštine Dransi, održan je prvi čas novoformiranog odeljenja dopunske nastave srpskog jezika. Istina, u ranijem periodu bilo je srpskih školaraca, ali je zbog nedostatka prostorija rad prekinut, školica ugašena.
Evo, dočekasmo radosni povratak đaka. To je dogovor KUD Biseri i Ambasade Srbije, a važno je napomenuti da je dopunsko školovanje besplatno i nimalo ne opterećuje novčanik roditelja – informiše Goran Jablanović, od pre godinu dana novoizabrani čelnik KUD Biseri, nadaleko poznatog udruženja po brojnosti članstva i vrhunskim izvođačima naših etno igara i pesama.
Naravno da je na prvom času bilo malo dečje treme, ali kako došla – tako otišla.
– Uveren sam da svako na svetu zna koliki je značaj učenja maternjeg jezika. Najkraće rečeno, jezik je koren identiteta, u jeziku su uspomene, sadašnjost i budućnost, jezik je najkonkretnija i najspontanija poveznica svih generacija, sa jezikom se oboje slike, doživljaji, emocije, zato sam i neizmerno srećan. Srpskoj deci se ne može dati veći poklon od mogućnosti savladanja jezika i pisma, a uz to idu običaji, kultura, sve堭 nadušak je izgovorio čelnik Goran.
Dečicu u Dransiju edukovaće učiteljica Slavica Milić, vedra, uvek nasmejana.
– Početak smo posvetili liku i delu prosvetitelja Svetog Save, sa željom da na svim budućim časovima hrabro koračamo stazama učenja, mudrosti, znanja i obrazovanja. Sa mnogo pažnje i uzbuđena deca su slušala priču o malom princu Rastku, mnogo im se dopalo – izjavila je učiteljica Slavica Milić i za nastavak svima zaželela mnogo sreće i uspeha.
Tokom prvog časa u klupama je bilo 13 đaka. Naravno, biće ih još. Učiteljica Slavica, obećala je, držaće širom otvorena vrata. Po rasporedu, časovi srpskog jezika u Srpskoj kući (2 impasse Petit Aine 93700 Drancy) odvijaće se sredom od 15 do 17 sati, a svi zaiteresovani mogu da se informišu i prijave učiteljici na broj telefona 06 33 89 43 73.
