Umetnički centar Soko iz Bazela organizovao je drugi put koncert Deca stvaraju muziku. Prelepa sala Cur Megd u centru Bazela bila je tesna za sve koji su želeli da podrže mališane koja sviraju različite instrumente i pevaju u Dečjoj pevačkoj grupi UC Soko. Koncert u aprilu imao je veliki uspeh, a Andrijana Adamović, koja radi s decom u UC Soko, kao organizator nije bila sigurna da li ovaj u decembru može da dostigne uspeh prvog.
– Mislila sam da je koncert u aprilu doživeo onakav uspeh jer je bio prvi posle skoro dve godine zabrana okupljanja. Pitala sam se da li je možda rano da nešto ovako ponovimo, ali znam koliko ovoj deci treba da nastupaju pred publikom i želela sam da im to opet omogućimo. Neki učesnici su svirali i na prvom koncertu, a neki su sada bili prvi put sa nama. Ambijent smo dekorisali u skladu sa praznicima koji nam predstoje i mislim da je to bila dodatna inspiracija za ove mlade umetnike: jelke, svećice i ukrasi dodatno su obojili atmosferu. Najviše me je iznenadila brojnost publike. Sala, a ona nije mala, bila je puna i posetioci su nagradili neverovatnim aplauzom svakog učesnika. Mislim da su i deca bila zatečena takvom podrškom. Toliko radosti i topline na jednom mestu nisam odavno doživela. Svi su dobili buran aplauz, a često su se čuli povici “Bravo!” – ne krije zadovoljstvo Andrijana.
Program je vodila Daria Vukčević, Andrijanina učenica u Srpskoj dopunskoj školi, vredna i odgovorna devojčica. Budući da je među učesnicima bilo dece koja nisu srpskog porekla, a u publici mnogo stranaca, program je vođen i na nemačkom.
– Prvi put vodila program pred publikom i bilo je mnogo lepo i interesantno. Imala sam na početku malu tremu, ali kako je vreme prolazilo, nje je bilo sve manje. Baš sam se dobro osećala u ulozi voditeljke. Koncert mi se mnogo svideo, svi su lepo pevali i svirali. Bilo je divno! Ovo je sjajno iskustvo za mene – kaže za “Vesti” Daria.
Sve vreme na velikom video-bimu u uglu scene emitovani su slajdovi sa fotografijama učesnika koji trenutno nastupa uz njegove godine starosti i program koji izvodi. Deca su na to bila posebno ponosna.
Inače, program je bio bogat i raznovrstan. Svirači su izvodili dela klasične muzike, Baha, Betovena, Zajca, Fibiha, a bilo je i melodija iz raznih krajeva sveta. Smenjivali su se klavir, violine, klarineti, violončela, harmonike, oboa i truba, a sve to bilo je prošarano divnim glasovima Dečje pevačke grupe UC Soko. Koncert je počeo kompozicijom Nikolaja Kedrova “Očenaš” koju su deca otpevala neverovatno skladno, a zatim su nastavili pesmom “Mileševski anđeli”. Sara Gajić, Emilija Jovanović, Mia Petrović, Petra Adamović, Marta Adamović, Dijana Jovičić, Teodora Panić, Dimitrije Jovanović, Petra Milutinović i Emili Petrović su već godinama sa Andrijanom i stasavaju u ozbiljne pevače. Na koncertu su se kao solistkinje istakle Dijana Jovičić i Mia Petrović, dvoglasnim pesmama novije seoske tradicije u kojima jedan glas vodi i peva osnovnu melodiju, a grupa ga prati.
Sve je obojeno božićnim pesmama što je donelo dodatnu radost. Na kraju su svi koji su znali i hteli zajedno sa decom iz Sokola otpevali “Tamo daleko”.
Čokolada kao honorar
Posle svakog koncerta umetnici najčešće dobiju cveće. Prošli put je Andrijana svima dala po jednu ružu, a ovog puta su od nje svi dobili čokoladice u obliku švajcarskih franaka uz šaljivu opasku “da treba da se navikavaju da za svoju nastup dobiju honorar”.
Dinkini kolači
– Veliko hvala svim roditeljima koji su nam ukazali poverenje i doveli svoju decu na ovaj koncert. Hvala i brojnoj publici koja je podržala naše male umetnike, ali posebno moram da se zahvalim našoj dragoj Dinki, predsednici Šahovskog kluba Sorab iz Bazela, koja je umesila stotine kolača i ispekla mnoštvo palačinki, da bi se naši učesnici, a i gosti na kraju zasladili i još malo uz priču družili. Inače, sa klubom Sorab imamo divnu saradnju, a Dinka je posebno uvek uz nas kao naša velika podrška – kaže Andrijana.
Panići već iskusni
Jelena i Milan Panić uglas kažu da su uživali u koncertu i prelepoj atmosferi.
– Ovo je velika prilika za svu decu koja sviraju neki instrument da pokažu šta znaju. Naša ćerka Teodora peva u UC Soko, a sin Andrija svira harmoniku. Najmlađi Nikola nema još dve godine i za sad je bio podrška sestri i bratu iz publike. Ideja da se organizuje koncert na kome će deca biti u centru pažnje za veliku je pohvalu. Teodora i Andrija učestvuju već drugi put i jako su zadovoljni i srećni zbog toga. Smatramo da je ovo vrlo bitno i lepo iskustvo za svu decu, a svakako prilika da se razvijaju i da savladavaju tremu.
Andrija Panić harmoniku svira tri godine.
– Idem u muzičku školu u Liestalu. Imao sam sreću da mi je učiteljica Željka Saldin Šarić, naše gore list, pa pored redovnog programa sviram i srpske pesme. Na koncertu mi je bilo veoma lepo. S obzirom na to da već drugi put učestvujem, nisam imao veliku tremu – kaže Andrija.
Podrška profesora
Slovačka pijanistkinja Erika Firkal drugi put učestvuje na ovom koncertu. Prvi put je pratila samo Martu Adamović na violini, a ovog puta bila je korepetitorka Emi Keler, koja je svirala violončelo, Nikoli Todoroviću na klarinetu i ponovo Marti. Svirale su i dve učenice iz njene klavirske klase, Lena Vistrhil i Sara Fejzuli. Erika je svirala sa Lenom četvororučno i pomagala im da se snađu prvi put na sceni.
Još jedna profesorka podelila je scenu sa svojim učenikom. Željka Saldin Šarić, profesorka harmonike, pratila je na klaviru svog učenika Andriju Panića u pesmi “Usnila je dubok sanak sa Kosova Rada”, a i Teodor Pavle Petrović imao je podršku svog profesora iz publike. Lepo je kad nastavnici ovako podržavaju učenike, to svakako daje podstrek i psihološki pomaže deci.
– Svidela mi se ova lepa sala u kojoj sam mogla da sviram razdragani Bahov Menuet. Jak utisak na mene su ostavile devojčice koje su pevale u horu lepe srpske pesme. Uživala sam što sam na koncertu srela drugare iz škole koje sam, takođe, mogla da čujem kako sviraju. Puno mi je značio aplauz koji sam dobila i što sam na kraju koncerta dobila čokoladu – kaže Ema Keler.
Problem sa zubima
– Srećan sam što sam uspeo da sviram iako su mi nedavno ispala dva prednja zuba. Klarinet se teško svira bez tih zuba. Prvi put sam svirao pred ovoliko ljudi i mnogo mi se dopalo. Upoznao sam nove drugare, pevali smo, dobili poklone i na kraju se igrali u sali. Jedva čekam sledeći koncert da sviram bolje i više kada budem imao sve zubiće – kaže Nikola Todorović.
Njemu je najveću podršku pružala sestra Nina obučena u narodnu nošnju.
– Jedva čekam da još porastem pa da i ja pevam ovako – kazala nama je Nina.
Buket zvukova
Jedna od onih koji su oduševljeni koncertom je i Živadinka Milosavljević.
– Koncert je završni deo jedne celine, a ljudi koji na njega dolaze ne doživljavaju samo taj momenat nego jedno vreme koje se slije u tom trenutku izvođenja. Andrijana Adamović koja iza sebe ima ogromno muzičko iskustvo i sposobnost da od pojedinosti napravi celinu učinila je to i ovaj put. Deca koja su svoje talente pojedinačno pretvarala u zvuke najlepših melodija, Andrijana je uplela u koncert koji je raznežio svaku dušu i ispunio je toplinom i ljubavlju. Preplitali su se zvuci violina sa zvukovima klavira, violončela sa klarinetima, oboe i flaute, a harmonike se nadigravale sa trubama. Radost dece, kao i prisutnih, nežno se razlivala i uz zvuke instrumenata, gradila buket najlepših boja koji je lebdeo u izuzetno lepoj sali. Polazeći kući, svi su poneli po cvet te lepote koji će ih pratiti do sledećeg koncerta.
