Dugo Zoran Filimonović (52) nije mogao da se oženi, jer u njegovom zabitom Muhovu na Goliji, godinama nema nijedne devojke. Mlade iz drugih delova Srbije nisu pomišljali, niti sada misle da bračnu i svaku drugu sreću traže u ovom pasivnom delu naše države. Ipak, poput mnogih vremešnih “neženja” iz ovog dela Raške oblasti, i Zoran je spas i sreću našao u Albaniji, u okolini Skadra, odakle je, pre 10 godina, u Muhovo doveo sadašnju suprugu Špresu (38). Mladoj i radnoj Albanki nije smetalo što dolazi u zabito planinsko selo, u tek započetu kuću i tada mnogočlanu Zoranovu porodicu.
Brzo su dobili i prvo dete, sada sedmogodišnju Ivanu, pa Milodarku (6), Ivana (5), Milicu (4) i Martina (3). “Krvavo” su radili da bi svojim mališanima obezbedili najosnovnije uslove za život. Nažalost, splet nesrećnih okolnosti, sirotinja i bespuće nisu im dozvolili da bilo šta promene nabolje. Naprotiv, žive vrlo teško, jedva prehranjuju svoju dečicu. Nemajući više kud, a sve zarad svojih najmlađih odlučili su da se za pomoć obrate dobrim ljudima iz ovog kraja i naše dijaspore.
Krenulo po zlu
– Kuću sam započeo davno, u nekim boljim vremenima, zajedno s bratom, a uz nas su bili i naši roditelji. Potom nam je sve krenulo po zlu. Najpre su nam poumirali otac i majka, a onda sam izgubio i brata. U nezavršenoj kući ostala je njegova supruga sa maloletnom ćerkom i sinom, a pored nje, Špresa i ja sa naših petoro dece – rekao je našim reporterima Zoran Filimonović dodavši:
– Ja povremeno radim, kao kurir, u lokalnoj osnovnoj školi. Plata je isuviše mala da bi bilo šta konkretnije mogli sa njom da uradimo. Imamo i kravu i kokoške, pa na sreću nismo gladni. Skupimo nekako i za odeću i knjige. Za nešto više, za uređenje bar jedne sobice, za kupatilo o kome deca maštaju, za toplinu tokom zime i za malo bolji život nemamo novca. Niti postoje izgledi da ćemo ga uskoro imati, jer na planini nema od čega da zaradimo dinar, a deca rastu i treba im sve više.
Radan i vredan
Prema rečima ovog namučenog čoveka, koji je na svoja pleća primio amanet da vodi brigu i o bratovljevoj deci, bilo je teško i pomisliti da se nekome obrate za pomoć, jer je navikao da živi od svog truda i rada.
– Teška srca odlučili smo da se za pomoć obratimo humanitarcu Hidu Muratoviću, dobrim ljudima u ovom kraju i našoj dijaspori. Videćemo da li će nam neko pomoći. Želeli bismo da završimo bar prizemlje davno započete kuće. Da uvedemo vodu, da sagradimo i opremimo kupatilo, da našu sada vlažnu sobicu zamenimo bar sa dve tople prostorije gde bi naša deca mogla na miru da pišu domaće zadatke, uče i raduju se. Posebno im nedostaje kupatilo o kome naša porodica sanja godinama – naglašava Zoran, koji u celom kraju važi za vrlo dobrog čoveka i radnika.
Mada u Muhovu žive uglavnom Bošnjaci, svi se trude da pomognu Zoranovoj porodici i olakšaju im život. I ideja da se pozovu “Vesti” i Hido Muratović potekla je od njegovih dobrih komšija.
– Mi smo skromna porodica, naviknuta na nemaštinu, ali činjenica je da sami ne možemo da poboljšamo uslove života ma koliko se trudili. Svaka pomoć bila bi nam zlata vredna, samo da se bar malo skućimo, da zbrinemo decu i da im omogućimo bar neku nadu i perspektivu. Hvala unapred svima na razumevanju – poručila je Špresa Filimonović.
Cele zime u blokadi
Porodica Filimonović živi “na kraju” Muhova koje je od magistralnog puta Novi Pazar – Sjenica udaljeno više od 15 kilometara. Zbog velikih snegova, koji i ovih dana zavejavaju puteve, Filimonovići su često odsečeni od sveta. Da bi došla do škole, njihova najstarija ćerka Ivana, đak-prvak, često mora da se probija kroz smetove veće od nje.
Kontakt za pomoć
Prema rečima humanitarca Hida Muratovića, vrlo rado će se odazvati apelu porodice Filimonović. Zato će im već za koji dan poneti namirnice, odeću, obuću, igračke i drugu “prvu pomoć”. Potom će, kad sagleda celu situaciju, pokušati da pokrene i ozbiljniju akciju pomoći. U međuvremenu, plemeniti čitaoci “Vesti” koji žele da direktno kontaktiraju sa porodicom Filimonović i upute im svoju podršku, mogu se čuti sa njima na broj telefona : +381 64 386 56 82 i dogovoriti oko načina slanja i dostave pomoći.