Više poziva i apela humanih ljudi iz Priboja i okoline da pomognemo njihovom sugrađaninu Adnanu Kadriću (38), samohranom ocu četvoro mališana, odveo nas je ovih dana u ovu varoš na Limu s namerom da nakon razgovora s Adnanom i njegovim dobrim komšijama, koji mu pomažu kad god je u nevolji, pozovemo i naše čitaoce i druge dobre ljude širom sveta da i oni u Priboj pošalju pomoć.
Mada je živeo teško i siromašno, sve do prošle godine Adnan je bio srećan čovek, radio je i borio se koliko je mogao, pomagali su mu i mnogi sugrađani, pa njegovi mališani: Elmil (14), Elif (7), Šeherzada (4) i Amil (3) nikad nisu bili gladni, žedni, goli i bosi.
– U Priboj sam zbog posla došao iz Kaknja u Bosni 2007. godine, sudbina je htela da ovde sretnem suprugu Ernu (devojačko Gibanica), koja je već imala jedno dete iz prvog braka, da se oženim, ostanem ovde i s njom dobijem još troje dece. A onda je, nakon rođenja najmlađeg Amila, sve krenulo po zlu, Erna se razbolela od neizlečive bolesti i prošle godine je preminula u 33. godini, sva briga o kući i deci pala je na moja pleća – priča nesrećni čovek.
On kaže da briga o mališanima zahteva vreme, pa ne može ni da radi.
– Nije lako okupati ih, nahraniti, obući i spremiti za školu. Više nisam u mogućnosti da bilo šta radim i zaradim jer decu ne mogu da ostavim samu u kući – žali se ovaj samohrani otac.
Žitelji Priboja, mešovite sredine u kojoj žive Srbi i Bošnjaci, uvek su se isticali dobročinstvom i humanošću, taj ispit položili su i na primeru porodice Kadrić. Pre nego što se Erna razbolela, ovoj porodici kupili su kuću za koju su sakupili oko 15.000 evra, redovno su ih obilazili, pomagali i pružali im podršku. Posebno su se, kažu, istakli dobrotvori Dado Begović i Milan Kašerić koji i danas vode akcije za pomoć malim Kadirićima.
– Primamo dečji dodatak i socijalnu pomoć i to nam je dovoljno da se prehranimo, bude i za odeću, obuću i knjige deci, ali nevolja je što nam je kuća potpuno oronula i traži popravku za koju nemam novca, niti ću ga, u ovakvoj situaciji, imati – priča siroti čovek.
Potrebne su brojne popravke na njihovom domu.
– Krov nam prokišnjava i valjalo bi ga prepokreiti, kupatilo nam je potpuno propalo i neupotrebljivo je, a deca bi najviše volela da mogu da se okupaju i da uvek imaju tople vode. Biće problema i s ogrevom, mnogo su skupa drva, ne znam kako ćemo ih kupiti – dodaje Adnan.
On naglašava da ga je nedavno sreća bar malo pogledala jer je, kao hiljaditi kupac, od jedne trgovine u ovom gradu dobio novu veš-mašinu koja će mu znatno olakšati život.
U Priboj se ovih dana, istim povodom, zaputio i poznati novopazarski humanitarac Hido Muratović koji je, čuvši za nevolje ove porodice, Adnanu i deci poneo obilnu prvu pomoć u namirnicama, odeći i obući, a kupio im je i nešto drva.
– Radi se o tihom, skromnom, radnom i poštenom čoveku koga je zla sudbina dovela u tešku situaciju. Za Adnanove muke znaju mnogi u ovom gradu i pomažu mu, raduje me što pomoć stiže od Srba i Bošnjaka i što ljudska dobrota i humanost nema granice – ističe poznati humanitarac koji je do sada pomogao hiljadama nevoljnika u Raškoj oblasti – Sandžaku, na Kosovu i Metohiji, severu Crne Gore i drugim delovima bivše Jugoslavije.
Najpreči krov i kupatilo
– Za sređivanje krova i adaptaciju kupatila porodice Kadrić potrebno je 5.000-6.000 evra, odmah se uključujem u akciju, pozivam i sve dobre ljude iz dijaspore da pomognu, nadam se da će još pre početka zime Adnanu i deci biti bolje – ističe Muratović.
Težak gubitak
Deci je teško pao gubitak majke, Šeherzada i Amil još i ne znaju da im se mama više neće vratiti, često je “zovu” telefonom i nadaju se da će doći, Adnanu sve to teško pada, ali se trudi da bude jak i da od njih sakrije svaku suzu. Do neba je, kaže, zahvalan svim komšijama i sugrađanima koji mu pomažu.
