Dok Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava na misterioznu bolest jetre koja pogađa mališane i kod svakog desetog zaraženog deteta zahteva transplantaciju tog vitalnog organa, domaći lekari umiruju roditelje.
– Apsolutno nema razloga za bilo kakvu paniku! Oprez je potreban, ali panika nikako! – tvrdi doktor Žarko Ranković, infektolog.
On savetuje roditelje da prate svoju decu i da se kod pojave simptoma kao što su povišena temperatura, malaksalost, mučnina praćena odbijanjem hrane, povraćanje, žuta boja beonjača i kože, ali i promena boje mokraće koja postaje tamna kao tamno pivo, dok je stolica bela, odmah jave izabranom pedijatru.
SZO je ranije saopštila da je najmanje jedan smrtni slučaj prijavljen u vezi sa misterioznom epidemijom koja pogađa decu u Evropi i Americi, ali nije navela u kojoj zemlji se smrt dogodila. Slučajevi zaraze su prijavljeni kod dece uzrasta od mesec dana do 16 godina, a 17 obolelih zahtevalo je transplantaciju jetre, odnosno svakom desetom zaraženom detetu je bio potreban novi organ. SZO je upozorila i da se ova misteriozna bolest jetre proširila u 11 zemalja EU, među kojima je i Rumunija. Iz ove organizacije navode da su u toku istraživanja kako bi se utvrdio pravi uzrok akutnog hepatitisa kod dece, a sumnja se da je u pitanju neki nov, do sada nepoznat adenovirus. Stručnjaci procenjuju da će biti potrebno bar mesec dana da se virus sekvencionira i utvrdi šta se zapravo dešava.
– Dok naučnici ne budu otkrili uzročnika ove bolesti o kojoj se priča, mi nećemo moći da govorimo o načinu i putevima prenošenja – rekao je Ranković.
On je za “Vesti” objasnio da postoje razni virusi koji cirkulišu i koji mogu da oštete funkciju jetre. To su primarni hapetotropni virus i akutni virusi hepatitisa koji se obeležavaju abecednim redom A, B, C, D… Ranković naglašava da je kod dece najinteresantniji virus hepatitisa A koji se još zove “bolest prljavih ruku”, a poznat je i kao “žutica”.
U najvećem broju slučajeva, kako ističe ovaj bivši direktor Infektivne klinike Kliničkog centra Niš, hepatitis A ne traži ozbiljnije lečenje, već je dovoljno mirovanje, stroga dijeta i dosta tečnosti, a po potrebi se uključuje i terapija lekovima. Prema njegovim rečima, hepatitis A može se preneti kontaktom, hranom, putem vode, naročito u manjim sredinama gde postoje bunari i kod njega je najčešće reč o malim porodičnim epidemijama ili pojedinačnim slučajevima.
Oštećenje funkcije jetre mogu da izazovu i drugi virusi, koji prevashodno napadaju druge organe, a to su kako kaže Ranković, mononukleoza, herpes virus, varičela zoster virus, virus zauški ili adenovirus tip 41.
Najviše slučajeva u Britaniji
Prvi slučajevi nepoznatog hepatitisa, koji nije izazvan nijednim od poznatih virusa – A, B, C, D ili E, zabeleženi su u Velikoj Britaniji, gde je obolelo 114 dece. Po broju registrovanih slučajeva, sledeća je Španija sa 13, Izrael sa 12 i SAD sa devet, ali bolest je među decom prijavljena i u Danskoj, Irskoj, Holandiji, Italiji, Norveškoj, Francuskoj, Rumuniji i Belgiji.
