Nenad Peruničić je sinonim za Rukometni klub Crvena zvezda. Posle deceniju i po u inostranstvu, dobroćudni div se vratio u Ljutice Bogdana da završi karijeru. Dosanjao je san, dres okačio o čiviluk, latio se direktorskog mesta, a onda prepustio trenerskim izazovima. Utkao je sebe u sva tri trofeja koja su crveno-beli osvojili u poslednjih 15 godina – u titulu kao igrač, odnosno u Kup Srbije i Superkup Srbije kao trener.
Terminator se proslavio igrajući za Pari Sen Žermen, Bidasou, Kil, Magdeburg, Valau Mansenhajm, Al Ahli iz Dohe, PIK Seged, Barselonu i Alhesiras. Za to vreme, dva puta je bio šampion Evrope sa Bidasoom iz Iruna i Magdeburgom, dok sa reprezentacijom Jugoslavije ima dve bronze – sa EP u Španiji 1996. i SP u Egiptu 1999.
U Ljutice Bogdana se vratio da kao igrač ispuni san – podigne pehar namenjen državnom prvaku. Tituli je najbliži bio 1993. godine, kada je Zvezda, u čuvenoj majstorici finala plej-ofa, poražena od Partizana posle penal-serije. Popularni Terminator bio je strah i trepet za protivničke golmane, godinama najbolji šuter planete. Vratio se u njegovu Zvezdu da dosanja snove…
Poslednjih godina Peruničić se u rukometnom pogonu crveno-belih borio s vetrenjačama. U pojedinim trenucima u klubu su bili samo Nenad i dugogodišnja sekretarica, kasnije generalni sekretar, Snežana Tufegdžić. Konačno, dolaskom Dragana Škrbića na mesto predsednika, stvari su se popravile, konsolidovale. Vreme je za neke više domete i veće ciljeve. Vreme je da se uz igrački i trenerski trofej doda i onaj izvojevan za vreme učestvovanja u vođenju kluba. Nenadova funkcija danas je generalni direktor.
Pravi trenutak za Škrbu
Za početak, imate li i dalje trenerske ambicije?
– Uživam u ovom periodu, bez trenerskog posla. Negde mi je falilo, ali onog trenutka kad su me deca zamolila da više ne budem na klupi, onda sam shvatio da su oni proživljavali velike stresove pored mene. Zbog toga i pravim pauzu. U vođenju kluba sam sve vreme tu. Škrbića sam doveo i predložio za predsednika, shodno njegovom imenu, a i smatrao sam da je ovo pravi trenutak. Nisam nikog zvao sve ove godine, nisam smatrao da je fer da bilo koga uvlačim da bi vraćao dugove. Ovo je sada čista situacija. Kad smo stali na noge, tada sam ga pozvao da dođe, da se pridruži, da zajedno podignemo Zvezdu na neki viši nivo. Dragan je svež, pun motiva, tu su i novi sponzori. Srećan sam što je ovako, što imamo jasan plan. Voleo bih da ostvarimo neke rezultate, to bi bila satisfakcija za mene za sve ove godine koje smo sportski “bacili” kako bi klub opstao. Nema opterećenja da nešto moramo – počinje priču za “Vesti” Nenad Peruničić.
Zvezda je u jednom trenutku dotakla dno. Ipak, dovođenjem sponzora i pojačanja, klub se konsolidovao?
– Da bismo došli u ovu situaciju, žrtva je bila velika. Da ne zaboravim da napomenem, pošto se u medijima provlači decenijsko tavorenje i preživljavanje. Nije baš tako. Mi smo pre pet godina osvojili Kup i Superkup Srbije i imali smo te dve, dve i po godine stabilnosti dok se nije desila ona tragedija i smrt tadašnjeg predsednika kluba Mirka Butulije. To nas je sve pogodilo. Posle toga smo kuburili s organizacijom i finansijama.
Spasavanje plaćeno rezultatskim postom
Zarad preživljavanja, neke stvari su žrtvovane?
– Zvezda se nije borila za titulu nego za opstanak poslednje dve godine. Smatram da je zdravije bilo što smo na taj način radili. Jesu prošle godine, ali žrtva nije bile uzaludna. Cilj, koji sam postavio pre nekoliko godina, bio je da spasavamo klub. Bilo je važno da preživimo, po cenu uspeha, očekivanja…
Teške godine su, čini se, iza vas. Šta je novi koncept crveno-belih?
– Sve lepe stvari, koje se sada dešavaju, mnogo mi znače. Postavljanje Dragana Škrbića na čelo kluba i angažovanje nekoliko ljudi u Upravnom odboru, govori da smo spremni za nadogradnju. Iskreno, malo sam se umorio, sveža krv je bila potrebna, motiv kod novih ljudi koji su iz tog svetskog rukometa. I to će se u narednom periodu nadograđivati, pogotovo poboljšanjem finansijske strane. Ovaj sport trpi zbog fudbala i košarke.
I pored toga, uspeli ste da zatvorite finansijsku konstrukciju?
– U narednom periodu vezani smo za strane kompanije. Dva najveća sponzora nisu iz Srbije. Nećemo biti na grbači domaćih firmi, koje pomažu više sportova i više klubova. To je pokazatelj ozbiljnosti kluba. Verujem da ćemo kao klub da se širimo u svakom smislu, bitne su nam i mlađe kategorije i marketing, naravno, završni prvi tim i ceo koncept, koji želimo da ostvarimo.
Zvezdin put u visine
Proteklo leto bilo je veoma zanimljivo što se tiče prelaznog roka. Mnogo timova se pojačalo, najavljuju šampionske ambicije. Čini se da je kvalitet među ekipama izjednačeniji nego ranijih sezona?
– Ako gledamo ostala takmičenja, mislim da će rukometna Superliga Srbije biti najzanimljivija po broju klubova koji se bore za vrh. Uvek ću govoriti da je Vojvodina dominantna. Voleo bih da je napravila više u Evropi. Smatram da je to mogla. Novosađani su postavili lestvicu koja je visoko, u smislu pehara. Zvezda je istorijski klub po trofejima, igračima koje je dala, želimo i više od te lestvice koja je postavljena.
Ko sve, sem Vojvodine, konkuriše za vrh?
– Dinamo iz Pančeva poslednjih četiri-pet godina pokazuje ozbiljnost. I ove godine je mnogo uložio u tim. Priču vode ljudi koji vole Dinamo. Tu je i Metaloplastika, klub ogromne tradicije, koji je imao možda najveću finansijsku stabilnost. Govorim opet o novcu jer je to bilo najbitnije. Rukomet nije profitabilan sport. Radnički iz Kragujevca ima dobru podršku grada, ima odlične rezultate poslednjih godina. Partizan godinama igra s mladom ekipom i to veoma dobro i uvek je tu u borbi za trofeje. Ne smemo da zaboravimo ni Dubočicu.
Koji su ciljevi Zvezde ove sezone?
– Ciljevi su jasno postavljeni, želimo da se vratimo gore, videćemo u junu na koju poziciju. Najbitnije je da imamo jasnu strategiju, ne jurimo rezultate po svaku cenu, nećemo instant uspeh. Svesni smo da imamo dobru ekipu, koja još nije kompletna. Znamo da su protivnici vrlo dobri, s mnogo poštovanja govorim o njima, ali imamo i mi adute, celu strukturu i igrački kadar da možemo da se ravnopravno borimo sa svima.
Dugoročna strategija kluba je dovođenje mladih igrača ili je želja da u narednim godinama vratite možda nekog reprezentativca Srbije, još nekog kvalitetnog stranca?
– Povratkom Draška Nenadića pokazali smo u kom smeru želimo da idemo. Hoćemo i da crpimo igrače iz mlađih kategorija. Iskreno, pričamo o ovom vremenu, gde ne dolaze talentovana deca u rukomet. Oni odlaze u fudbal, pa sada imate i dečake od 195 centimetara koji igraju fudbal. Nekada je to bila idealna visina za rukometaše. To će biti veliki problem u budućnosti. Verujemo da kroz uspeh i klubova i reprezentacije može da dođe do nekog obrta, da nam ne odlaze deca u druge sportove nego da iz drugih sportova dolaze na rukomet, kao što je bilo u moje vreme. Možda to nije moguće danas, ali tako je bilo u moje vreme. Ciljevi jesu da vraćamo naše reprezentativce. Ako se otvori prostor da nekog dovedemo, učinićemo to.
Odlučili ste se i za dva stranca?
– Ne bežimo ni od toga. Smatram da smo ove sezone doveli dva kvalitetna rukometaša, Ramzija Majduba iz Tunisa i Rotema Segala iz Izraela. Obojica su reprezentativci svojih zemalja. Nije to nivo Evrope, ali i iz takvih liga ima dobrih igrača. Nećemo bez nekog reda da dovodimo strane igrače. Imamo jasnu viziju. Veliki broj rukometaša je vezan ugovorima na dve godine.
Završen prelazni rok
Da li je za Zvezdu završen prelazni rok?
– U ovom trenutku jeste. A videćemo da li će se u januaru otvoriti prostor da se pojačamo. To je ta ekipa. Nama i dalje fale Miloš Bujišić, Ivan Horvat i Viktor Matičić. Horvat je imao povredu ukrštenog ligamenata kolena. Obazrivi smo, on se hrani brzinom i eksplozivnošću. Matičić je takođe imao tešku povredu. Nigde ne žurimo, ekipa je pokrivena na svakoj poziciji sa dvojicom ili trojicom igrača. Verujemo da ćemo biti bolji kako sezona odmiče.
Odustajanje Voše skupo nas koštalo
Srbija je na klupskoj EHF listi na 27. mestu. Jednom rečju – katastrofa. Ispred nas su Grčka, Turska, Izrael…
– Vojvodina je imala mogućnost da igra makar u Ligi Evrope. Sva ta odustajanja su nas skupo koštala. Sada su drugi napredovali. Ne krivim Novosađane, ali smatram da su mogli više da su imali tu težinu i finansijsku snagu. Voša nema u Novom Sadu jednu Zvezdu, ili Partizan gde ide najviše novca. Koja je svrha osvajanja titula u Srbiji ako taj kvalitet ne pokažeš u Evropi? Poštovanje za njihovu dominaciju, ali… Nadam se da ćemo u narednim godinama preći tu lestvicu. To nam je cilj, da se vratimo u Evropu.
Srbiji nedostaje evropski klub
Može li Zvezda da dovede talentovane mlade igrače, poput Stefana Dodića, koji je proteklog leta bio ni na nebu ni na zemlji s obzirom na to da ga je Kjelce precrtao?
– Nije Dodić bio slobodan igrač. On ima ugovor sa Poljacima i oni odlučuju gde će ga poslati na pozajmicu. Mi to ne možemo finansijski da ispratimo, iako je to bila jedna od tema. Kao da ste čuli o čemu smo pričali.
Pored Dodića, tu je i Miloš Kos. Njih dvojica su bili najzaslužniji za bronzu juniora na Evropskom prvenstvu u Portugalu.
– Voleli bismo da u Srbiji postoji klub u koji bi Dodić i Kos mogli da igraju. Poštovanje za Zagreb, za jednog velikana, klub čiji dres je obukao Dodić, ali voleo bih da u Srbiji imamo moćan tim, da se momci ovde razvijaju, da naprave karijeru i na evropskom nivou. Reprezentacija bi imala veliku korist od toga. Fantastični su, to su dva momka koja su na putu da naprave velike karijere – smatra Peruničić.
Jovanovića video kao predvodnika reprezentacije
Nenad se setio pomalo zaboravljenog Milana Jovanovića.
– Mi smo, nažalost, izgubili jednog igrača koji je za mene bio unikat u poslednjih 15 godina. Reč je o Milanu Jovanoviću. Nekako su ga svi izgubili iz vida, a trebalo je da bude najbolji rukometaš na svetu. To otvoreno govorim. Razgovarao sam sa njegovim menadžerom, da kroz moderne tretmane pokušamo da ga vratimo na teren. On je trenutno van rukometa, pokušava da se vrati posle teških operacija. I dalje je mlad (rođen 1998, prim. aut.). Za mene je on bio kompletan, vanserijski igrač.
Možda u Zvezdi?
– Ne, nismo govorili o Zvezdi. Kad samo bio selektor, bio sam s njim u kontaktu i smatram da je šteta da se ne vrati. Video sam ga kao najboljeg na svetu. Kao selektor sam u njemu prepoznao predvodnika nove generacije.
Pobeda nad Dinamom (ne)očekivana
Da li je pobeda na startu sezone protiv favorizovanog Dinama iz Pančeva ulila dodatnu snagu i povećala ambicije?
– Da li smo očekivali pobedu? Da, jesmo, i Dragan (Škrbić) i ja. Sportski je nadati se. Nije se podrazumevala, ali smo je očekivali. Smatram da nije iznenađenje, iako je Dinamo jedan od favorita. Igrači Zvezde sad moraju da shvate kakvi su trenuci sada u Zvezdi i tako da se ponašaju, da su deo jednog istorijskog kluba, jednog brenda koji se vraća. Takav je igrački kadar napravljen. I kada smo favoriti, nećemo da bežimo od toga. Ima favorita ove sezone pre nas, to su Vojvodina, Dinamo, Metaloplastika i Partizan. Imamo tim od 20 momaka, veliku širinu, ako se ne daj bože neko povredi.
