Dešava se nekada da smetnemo sa uma da je ljudski grešiti. U našoj nameri je da odgajamo uspešnu i srećnu decu, ali često njihove greške izjednačavamo sa neuspehom. Međutim, istraživanja nam pokazuju da je pravljenje grešaka od suštinskog značaja za uspeh i budućnost.
Naša perspektiva neuspeha nije samo pogrešna, već može i da šteti samopouzdanju naše dece i našem odnosu sa njima. Da, pogrešni koraci su ponekad neprijatni, nezgodni i čine da se zbog njih osećamo postiđeno, ali u isto vreme pravljenje grešaka podstiče kreativnost i radoznalost. Pogrešni koraci mogu pomoći deci da nauče mnoge stvari i imaju bolji pristup rešavanju problema. Koje to dečije greške ne bi trebalo da posmatramo kao loše, detaljnije u nastavku.
Pravljenje velikog nereda
Bilo da vaše dete voli da skače po baricama ili da crta po zidu, ne bi trebalo da ga u tome sprečavate. Morate ga pustiti da stvara, ekspreimentiše i zabavlja se. Suština detinjstva jeste u tome. Gde god da krenemo nosimo u rancu svog mališana rezervnu presvlaku za slučaj da zgazi u baru. I to je u redu, ali da li ste ikad videli izraz na njegovom licu kada bosonog zgazi u baricu? Čista sreća. Igra bez sputavanja smanjuje nivo stresa kod dece, čini da budu srećnija, da imaju bolji imunitet i kvalitetniji san. Zato, dozvolite detetu da pravi nered.
Dobijanje loših ocena
Svi znate za tu kategoriju roditelja koja piše sastave za svoju decu i sama pravi projekte koje ona moraju da odnesu u školu. A onda se dešava da gledamo kako se naše dete muči da napiše dovoljno dobar sastav u školi koji će nastavnik da uporedi sa onim koji je pisao roditelj njegovog drugara. Isto se dešava i sa školskim projektima, pri čemu dete koje ga je samo radilo dobija manju ocenu od onog umesto kog su to mama i tata uradili. Vaše dete postaje označeno kao lenjo i dobija zadatak da se malo više potrudi. Međutim, važno je da odolite izazovu da uradite isto što i drugi roditelji. Loše ocene nisu najvažnije na svetu, već to kako će se dete pripremiti za životne izazove.
Odgovaranje roditeljima
Koliko god voleli da mislimo da smo sada moderni roditelji i da smo prevazišli način razmišljanja “na moj način ili izađi iz kuće”, mi i dalje ponekad vadimo ovo oružje kada nam se dete suprotstavlja. “Ne odgovaraj mi” – čućete sebe kako govorite najmanje jednom dnevno. Da, deca znaju da testiraju naše strpljenje, ali ona ujedno grade i svoje samopouzdanje. Istraživanja pokazuju da deca koja se ovako ponašanju, odrastaju u osobe koje znaju da se izbore za sebe.
