Od antičkih vremena do današnjih dana, životinje imaju najrazličitije uloge u životu čoveka. Kao verni pratioci evolucije čoveka, podjednako su bitne u nastanku i razvoju kulture. Posmatrajući ih čovek je razvio mnoge veštine, bile su ideja vodilja mnogih stvaralaca i inovatora, inspiracija su prvih umetničkih dela i simbol mnogih kultova.
Čovek je životinjama davao dobra i loša znamenja, a nekada je slepo verovao u znake koje od njih dobija. U prošlosti, pa sve do danas, posebno u ruralnim područjima, smatra se da životinje mogu biti predznak predstojeće sreće ili nesreće. Neka od najpoznatijih verovanja izvedena su iz njihovih ponašanja.
Poreklo verovanja koja su danas prisutna u narodu potiče još iz slovenske mitologiije a mitovi i verovanja su se prenosili kroz istoriju i zadržali do današnjih dana.
Srpski folklor obiluje mitovima i legendama. Neka od njih slede.
Medved – po grčkoj mitologiji je nastao od nimfe u koju se Zevs zaljubio, ljubomorna boginja pretvorila ju je u medveda i počela da je odstreljuje. Zevs ju je spasao podigavši je na nebo odslikavanjem njenog lika u zvezdama (sazvežđa Veliki i Mali medved). Naš folklor
potvrđuje ljudsko poreklo medveda po lajanju psa, koji istovetno laje na njega i čoveka. Negde ga smatraju šumskim duhom. Delovi medveđeg tela smatrani su amajlijama koje štite zdravlje onoga koji ih ima.
Vuk – slovenska mitologija povezuje ga sa božanstvom Dažbogom, koji se prikazivao u pratnji hromog vuka. Smatran je gospodarom šuma, ptica i drugih životinja. Pripisuje mu se titula mitskog predstavnika srpskog naroda. Simbol je jakog karaktera, potrebe za slobodom, nepokornosti, nepokolebljivosti, snalažljivosti i superiorne inteligencije. Istovremeno je i prijatelj i zver. Nemoguće ih je pripitomiti, učiniti zavisnim i poslušnim. Postoje verovanje da će pokojnik postati vuk ako je njegova majka jela meso životinje koju je zaklao vuk. Meso vuka se smatra nečistim. Legenda kaže da je đavo napravio
vuka od gline, sli ga nije mogao oživeti. Bog je to učinio, a vuk je odmah skočio na đavola i ujeo ga za vrat. Od tada đavo beži od vuka. Južni Sloveni su verovali da veštice jašu na vuku. Po praznoverju naših prostora rep vuka štiti od bolesti kada se nosi uz sebe. U porodici u kojoj deca umiru, novorođenom detetu daje se ime Vuk koje će ga zaštititi i
obezbediti mu opstanak u životu.
Jelen – rogovi jelena su smatrani simbolom zaštite od nečistih sila i crne magije. Običaj kod Srba i Vlaha u Banatu, tokom Badnje večeri i na Mali Božić, omladina ide maskirana u jelene od kuće do kuće prikupljajući slatkiše i druge darove. Jelen nas uči da su divljina i elegancija spojive. Istovremeno poseduje brzinu, snagu i gracioznost. Smatra se simbolom prirodne lepote, blagosti, saosećajnosti i krotkosti.
Lisica – u narodu poznata po lukavstvu zbog čega postoji verovanje da onog ko ima lisičje krzno niko ne može prevariti, niti će mu nešto u životu nedostajati. Drugi su pak smatrali njenu pojavu lošim predskazanjem. Smatralo se da kad lisica zasvetli očima, sve kokoške u kokošinjcu popadaju i postanu lak plen. Verovalo se da će se nešto loše dogoditi onome ko je sretne i kome pređe put.
Lasica – je smatrana trovačicom, koja ljudima truje piće. Stari Sloveni smatrali su da je nastala od mlade devojke koju je svekrva proklela zbog lenjosti, ali i za kućnog dobrog duha čije ubistvo donosi smrt u kuću ubice. Verovalo se da ukoliko lasica prođe ispod
krave, davaće pokvareno mleko.
Jež – po narodnom verovanju živi najduže i pamti sva dešavanja zbog čega je smatran mudrom životinjom. Verovalo se da jede biljku zbog koje nikada ne stari a da bi čovek saznao koja je, mora se zatvoriti u leglo sa mladuncima i čekati da majka donese čarobnu travu. Po narodnom verovanju jež je štitio čoveka od đavola i vila koje noću muče ljude u
snu.
Miš – u lokalnim narodnim verovanjima predstavljen je kao nečista životinja (u južnoj Srbiji
poznat i pod imenom poganac). Po jednoj legendi miševi, kao i zmije i gušteri, pojavili su se na Zemlji iz utrobe zmijskog čudovišta – Hale. Neka predanja tumačila su razmnožavanje
miševa u kući kao predznak smrti nekog od ukućana. Smatralo se da zviždanje i pevanje noću u kući privlače miševe.
Krtica – je kroz mitologiju nazivana mišem u zemlji, zbog podzemnog načina života. Zbog zakržljalih očiju smatralo se da predskazuju smrt, a krtičnjak je stoga imao simboliku groba. Prema jednom narodnom predanju otac je zakopao sina u tuđu njivu koju je želeo da prisvoji, da bi u prisustvu sudija zemlja sama odgovorila da je njiva njegova. Kasnije kada je hteo da otkopa sina ispostavilo se da je zašao preduboko i da se sin pretvorio u krticu. Neka narodna verovanja povezuju prisustvo krtice sa smrću malih ukućana, druga opet navode da ukoliko krtica kopa zemlju ka kući, to simbolizuje rođenje deteta ili dolazak gosta. Međutim, krtica je predstavljala i zaštitnika domaćih životinja, naročito konja, pa je njeno prisustvo u konjušnicama poželjno. Ukoliko se pod štalom gnezdi krtica, krave se bolje goje.
