Biljni i životinjski svet Srbije je veoma raznovrstan i bogat. Postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja koje su kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države. Među ugroženim životinjama je 273 vrsta ptica, kao i 66 vrsta sisara.
Opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta danas je ugrožen, mnoge se nalaze pred iščezavanjem, a veliki broj je zauvek nestao. Kao i većina zemalja, Srbija ima svoje crvene knjige u kojima se nalaze liste iščezlih i krajnje ugroženijih vrsta.
Međunarodna unija za zaštitu prirode objavila je Crnu knjigu flore i faune u kojoj je popis više hiljada vrsta koje je čovek uništio ili ih ugrožava. Srbija je upisala četiri vrste koje su nepovratno izgubljene, a živele su samo u Srbiji: beščekinjasta udovičica, pančićev slez, vranjski i moravski orašak. Oni su u statusu: izumrle (EX). Po toj knjizi mogu biti još: izumrle u divljini (EW), tj. nema slobodno živuće, prirodne populacije, ali opstaju u zatočeništvu; kritično ugrožene (CR), suočavaju se s izuzetno velikim rizikom od istrebljenja u neposrednoj budućnosti; ugrožene (EN), s velikim rizikom od izumiranja u bliskoj budućnosti; ranjive (VU), suočene s visokim rizikom od ugrožavanja u srednjem roku; skoro ugrožene (NT), mogu se smatrati pretnjom u bliskoj budućnosti; najmanje ugrožene (LC), bez neposredne pretnje preživljavanja vrste.
Neke od globalno ugroženih vrsta koje se više ne mogu naći kod nas su: mala droplja, tetreb ruževac, crni lešinar, bela kanja i orao bradan. Neki podaci ukazuju na povratak bele kanje i orla bradana. Orao bradan je viđen na Alpima, ima ga na Kritu i postoji mogućnost da poseti naše prostore iako se nestale vrste teško vraćaju na staništa sa kojih su “proterani”. Uspešno vraćanje dabra na teritoriju Srbije, kao i bizona, daje veru da će na ovim prostorima ponovo boraviti životinje o kojima slušamo legende ili nas gledaju sa grbova i slika.
Retke, ugrožene i zaštićene životinje u Srbiji: apolonov leptir; ptice: prdavac, stepski soko, veliki tetreb, patka njorka, beloglavi sup, orao krstaš, belonokta vetruška, velika droplja; riba: lipljan; vodozemci: crni daždevnjak; sisari: vidra, šareni tvor i slepi miševi.
Mnoge životinje su ugrožene jer su im staništa narušena, a njihovo očuvanje i održivo korišćenje praktično uslovljavaju opstanak čovečanstva. U razvijenim društvima postoji svest o značaju životinja i njihovih prirodnih staništa za očivanje prirodne ravnoteže i kvalitet života čoveka. Životinje moramo poštovati zbog njih samih a ne zbog funkcija koje obavljaju za čoveka. Ugroženost jedne vrste vremenom utiče na opstanak neke druge, zbog čega je važno da se s brigom i poštovanjem odnosimo prema prirodnom okruženju i biljnom i životinjskom svetu u njemu.
