Pojam energetska efikasnost ima dva primenljiva značenja. Jedno se odnosi na uređaje, njihov stepen korisnog dejstva, tačnije: gubitke prilikom transformacije jednog vida energije u drugi. Na primer, “obična” sijalica veliki deo električne energije pretvara u toplotnu, a samo mali u korisnu svetlosnu energiju, i u tom smislu predstavlja energetski neefikasan uređaj.
Drugo značenje odnosi se na mere koje se se primenjuju u cilju smanjenja potrošnje energije.
Najčešće mere koje se preduzimaju u tom cilju su:
1) Zamena neobnovljivih energenata (prirodni resursi koji ne mogu ponovo nastajati, kao što su fosilna goriva, u koja spadaju ugalj, nafta i prirodni gas, razne vrste kamena, metali, uran i drugi materijali i minerali) obnovljivim energentima (energija je stvorena iz prirodnih izvora, poput sunčeve svetlosti, vetra, kiše i geotermalne toplote).
2) Zamena energetski neefikasnih potrošača efikasnim, (običnu sijalicu zameniti LED sijalicom, pri kupovini električnih uređaja birati one sa oznakom da su manji potrošači energije).
3) Izolacija prostora koji se greje zimi ili hladi leti, čime se direktno utiče na potrošnju električne energije. Dobro izolovani prostori korite malo energije za postizanje optimalne temperature u njoj.
4) Zamena dotrajale stolarije u prostorima koji se greju ili hlade, jer je i najmanji nekontrolisani ulazak hladnoće ili toplote, znači veću potrošnju energije.
5) Ugradnja mernih i regulacionih uređaja za potrošače energije, omogućavaju prilagođavanje potrošača potrošnji i pravovremeno planirano usklađivanje.
6) Kontrola ulaska sunčeve svetlosti i toplote u prostor, direktno utiče na smanjenu potrošnju električne energije.
Domaćinstvo energetski efikasno funkcioniše ako koristi sunčevu energiju a u domaćinstvu koristi uređaje označene kao energetski najefikasnije. Od 15. marta 2013. svi električni uređaji moraju nositi oznaku efikasnosti. A oznaka predstavlja najmanju potrošnju, a G najveću potrošnju električne energije.
Cilj energetske efikasnosti je svođenje potrošnje električne energije na minimum, a da se ne naruši standard stanovništva, tj. nivo konfora i efikasnost u obavljanju posla. Povećana energetska efikasnost pojedinaca, domaćinstava i društva u celini realizuje pozitivan uticaj na očuvanje životne sredine.
