Priroda Srbije, kao i cele Evrope trpi posledice dugotrajne eksploatacije i zagađenja. Ona nam i dalje pruža hranu, odeću, lekove, stanovanje, energiju i druge resurse, ali njenim ekosistemima i mnogim biljkama i životinjama je ugorožen opstanak, ponekad im preti izumiranje. Ljudi su svojim načinom života promenili plantu Zemlju, kao ni jedna druga vrsta. Suživot sa ljudima “platio” je biljni i životinjski svet, kao i sama planeta i sve do oštećenog ozonskog omotača.
Najveći pritisak na prirodu vrši poljoprivreda: povećana upotreba đubriva, navodnjavanje, pesticidi i intenzivna modifikacija zemljišta ključni su pritisci na lokalne životinje i biljke, posebno na ptice. Zagađenje pesticidima koji se koriste u poljoprivredi glavni je uzrok alarmantnog pada broja ptica koje jedu insekte i ptica na poljoprivrednim površinama. Oprašivači kao što su pčele, bumbari i leptiri su ozbiljno ugroženi. Zagađenje pesticidima takođe utiče na vodozemce, kao što su žabe i daždevnjaci, insekte i male sisare, uključujući slepe miševe, hrčke i evropsku vevericu.
Slično tome, pesticidi i đubriva su negativno uticali na oko 80% od 576 vrsta leptira koji žive u Evropi.
Urbanizacija je još jedan pritisak na prirodu,jer dolazi od pretvaranja prirodnih područja u urbane, gradske sredine tj. beton i asfalt. Putevi, železnica, brane i druga infrastruktura takođe remete staništa i uništavaju pejzaže. Saobraćaj ometa i ubija divlje životinje.
Veliki deo evropske obale je razvijen za turizam, ostavljajući malo prostora za netaknuta morska i obalna staništa. Vodene ptice, kao što su patke, guske, čaplje i gnjurci, i ugrožene grabljivice, kao što su egipatski sup i bradati sup, teško su pogođene kada se njihova gnezdilišta unište.
Skoro sve šume Srbije i Evrope su transformisane ljudskom intervencijom. Čak i posle pošumljavanja, priroda šuma kojima upravlja čovek je drugačija. Uklanjanje mrtvih i starih stabala utiče na mnoge vrste insekata, ptica, vodozemaca, gmizavaca, slepih miševa i malih sisara. Uprkos svim merama zaštite, i dalje vidimo lokalnu seču šuma i krčenje bez sadnje novih stabala.
Prema istraživanju koje pokriva 26 evropskih zemalja, ljudi svake godine love najmanje 52 miliona divljih ptica u Evropi. Ilegalno ubijanje ugrožava mnoge vrste, dok divlje mačke i psi koji slobodno lutaju predstavljaju dodatnu pretnju.
Čak i kada pokušavamo da uživamo u prirodi, možemo nehotice naneti štetu staništima i vrstama oko nas. Mnoge rekreativne aktivnosti, kao što su sportovi na otvorenom, rekreativni avioni, dronovi, ili neregulisano posmatranje divljih životinja, mogu biti veoma štetne po prirodu.
Ponekad namerno, ponekad slučajno, Evropljani su doneli nove biljke i životinjske vrste na kontinent. Ove nove vrste ponekad preuzimaju staništa i narušavaju ekosisteme, zbog čega se nazivaju invazivnim vanzemaljskim vrstama.
Blatarić
Žalari su vrsta barske ptice iz porodice šljuka i prutki. Najčešće za stanište biraju livade uz obale reka gde osetljivim kljunom, u blatu i mulju, nalaze hranu.
Perje je po leđima sivo smeđe a sa donje strane svetlijih tonova ili belo. Blatarić, sa jednom crnom “ogrlicom” ima telo veličine 17-19,5 cm a raspon krila 35 do 41 cm. Hrani se poput ostalih srodnika: insekti, rakovi, crvi…
Srndać
Ženka je srna a mladunče lane. Srndać je visok 0,7m telo mu je dugačko 1,35 m a ima težinu 25 kg. Srndaći imaju male razgranate rogove, koji u jesen otpadaju i odmah izrastaju novi.
Lane dolazi na svet sa belim pegama na leđima, koje u jesen, otpadaju i više ne izrastaju.
Teritoriju obeležavaju mirisom iz mirisnih žlezda sa nogu, čela i ispod repa. Žive pored reka i potoka. Jedu travu, grančice sa grmlja, kestenje, žir, žitarice i povrće.
nesvesni smo koliku štetu neprofesionalna upotreba insekticida svakodnevno uzrokuje, direktno i indirektno.