Bacivši pogled oko sebe, svako za minut može nabrojati više od 20 predmeta koji sadrže plastiku! To je posebno koristan materijal, iz više razloga:
Lako se izrađuje;
Bezmirisna je;
Za njenu prozvodnju se troši manje energije i preparata nego za proizvodnju drugih materijala;
Neuništiva je. Stručnjaci navode da je ova osobina plastike problem samo zbog greške ljudi. Jer, kada se plastika reciklira, priroda se ne zagađuje;
Jeftina je za proizvodnju;
Lagana je, a jaka;
Korisna je u mnogim industrijama poput saobraćaja, elektronike, dizajna, građevine…;
Posude od plastike mogu se dugo koristiti;
Plastika je otporna na vodu ali i hemikalije;
Uglavnom je nelomljiva i može da bude transparentna.
Dobar izolator;
Otporna na koroziju;
Lako se boji i oblikuje.
Plastika je neprocenjiv resurs koji je pomogao u nebrojenim inovacijama, oblikujući svet u ono što je danas, ali se mora koristiti odgovorno. Velikim delom ova materija je deo medicinske opreme, kojom se spasavaju životi. U automobilskoj industriji pruža sigurnost, jer se mnogi delovi izrađuju upravo od nje. U prehrambenoj industriji omogućava da hrana do potrošača stiže sveža i ukusna, zaštićena od mnogobrojnih fizičkih i hemijskih uticaja.
Koliko god da je plastika korisna, prekomerna upotreba i neefikasno upravljanje otpadom dovelo je da je postala jedan od najrasprostranjenijih zagađivača na planeti. Plastika postepeno guši reke i okeane, zagađuje hranu, vazduh i vodu, ali i pogoršava klimatske promene. Veliki deo plastičnog otpada se nekontrolisano baca i truje okolinu jer se plastika u prirodi ne može razgraditi, a to utiče i na zdravlje. Sve je više dokaza o široko rasprostranjenom ljudskom gutanju plastike iz zagađene hrane i vode, posebno mikroplastike koja nastaje razgradnjom, usitnjavanjem plastike pod uticajem morske vode, sunca i vetra. Ti sitni delovi preko lanca ishrane završe u organizmu čoveka. Izračunato je da nedeljno unesemo četiri grama plastike, tačnije, “pojedemo” jednu bankarsku karticu.
Budući da plastika ima dobrih i loših strana, čovek je taj koji određuje gde će sve prevagnuti. Kontrolisana proizvodnja uz smanjenje jednokratne plastike u opticaju; povećan broj upotrebe plastike koja je u opticaju i sprečavanje da plastika dođe direktno u prirodu – zvuče kao rešenje problema plastike na planeti.
Pupavac
Dužina tela mu je do 29 cm, težina od 46 do 89 g i raspona krila od 44 do 48
cm. Prepoznatljiv je po dugom, tankom i zašiljenom crnom kljunu kojim buši tlo. Na glavi ima kukmu, krunu od peruški. Gnezdo pravi u starim dupljama detlića, grubim kamenim zidovima, olucima ili rascepima stabala. Mladi ptići luče jak smrad, čime se štite od grabljivaca.
Zec
Sitan sisar, ima telo dužine do 75 cm, sa repom do 5 cm i težinom oko 4
kg. Staništa su mu šume, otvorena polja, livade ili blizina obrađenih njiva. Za svakodnevni život pravi logu, udubljenje u zemlji, najčešće u brazdi
oranice ili u grmlju. Posebnost je to da okom može videti istovremeno napred i nazad, tj. ima vidno polje od skoro 360 stepeni.
