Sva živa bića, da bi preživela, prilagođavaju se uslovima života u staništu i to nazivamo: adaptacija. Kada na živim organizmima, usled tog prilagođavanja uslovima sredine, dolazi do trajnih promena i to nazivamo evolucijom. Iako su naizgled slični, procesi se suštinski razlikuju. Organizmi bez sposobnosti prilagođavanja izumiru, nestaju.
Uslovi koje stvaramo na planeti Zemlji postaju nemogući za prilagođavanje prostijim organizmima, oni lagano nestaju a Čovek postaje sve ugroženiji. Prilagoditi se količini nečistoća koje stvaramo na Zemlji je nemoguće.
Adaptirali smo se, prilagodili, sredini u kojoj smo rođeni, ali to većini nije bilo dovoljno, već su u bezobzirnoj trci za nametnutim visokim standarnom, ugrozili prirodne resurse bez kojih niko neće opstati. Sada je važno da zajedno radimo na budućnosti, da osvešćeno i usredsređeno prestanemo narušavati prirodu i očuvati planetu na kojoj jesmo.
Svako može doprineti očuvanju prirode. Okrenuti na čisto.
Nije neophodno svakodnevno brčkanje u neograničenoj količini vode. Nema je dovoljno na planeti. Još kada se uzme u obzir da se kupamo kvalitetnom vodom za piće, treba dobro promisliti da li je pametno biti bahat sa njom. Svaki nepotrošen litar vode je važan za budućnost, svaku kap će popiti neko drugi ili će spasiti neku biljku.
Struja bez koje je život nezamisliv takođe je ograničenih količina na planeti. Štednja, koliko god se činilo nebitnim, ovoj planeti znači mnogo. Isključiti televizor kada se ne gleda, punjač kada je baterija napunjena, svetlo u prostoriji iz koje se izađe… pravo je malo bogatstvo za čovečanstvo u ovoj situaciji, za Zemlju.
Razvrstavanje otpada početak je reciklaže, njen najvažniji deo, deo u kome učestvuje svaki pojedinac. Spas planete je u našem pružanju ruke da otpad stavimo na pravo mesto. Svako od nas može okrenuti na čisto.
