Nauke koje se bave proučavanjem planete Zemlje, jednim imenom se nazivaju geonauke. Ovo je jedini “slučaj” udruživanja nauka, budući da je Zemlja jedina planeta na kojoj postoji život. Udružuju se: geologija (nastanak, struktura, procesi oblikovanja Zemlje); pedologija (nastanak zemljišta i klasifikacija); okeanografija (okeani) sa hidrografijom (vode); atmosferske nauke (atmosfera) i glaciologija (lednjaci). Tu se mogu ubrojati meteorologija, geohemija, geofizika (fizičke osobine litosfere, hidrosfere i stratosfere), geomorfologija ( postanak i razviće reljefa); fizička geografija, mineralogija, klimatologija i paleoklimatologija.
Geonauke su blisko povezane sa životnom sredinom i zaštitom prirode. Koristeći mnogobrojna saznanja udruženih nauka opšti zaključak je da trošimo 50% više izvora od onih koje Zemlja može trajno proizvoditi. I pored tog saznanja čini se nemogućim sprečiti dalje “pljačkanje” dragocenosti planete. Naizgled nezaustavljivo rušimo budućnost, ostavljajući otrove i pustoš onima što dolaze…
U prethodne 2,3 decenije planeta je ostala bez 70% populacije beskičmenjaka i nešto manje vodenog sveta. Ekosistemi ostaju bez pojedinih biljaka i životinja, postajući sve nezdraviji za život. Čovek, kao krajnji korisnik lanca ishrane i bitisanja u staništima, strada od negativnih posledica po zdravlje – zbog svojih sopstvenih postupaka.
Razorne posledice ljudske delatnosti prisutne su u svim delovima planete u vidu:
– rastuće temperature koje podstiču degradaciju zemljišta,
– promena obrazaca padavina i pojave prirodnih katastrofa,
– povećanje ekstremnih vremenskih događaja,
– nesigurnosti hrane i vode usled ograničene dostupnosti zdravstveno bezbedne hrane i vode za piće,
– ekonomski poremećaji.
Naučnici svih nauka koje se bave proučavanjem planete Zemlje, saglasni su da posledice koje se ogledaju u topljenju glečera, porastu nivoa svetskih mora, nestajanju koralnih grebena, zakišeljavanju okeana, neplanskim krčenjem šuma i šumskim požarima, gubitkom staništa, nekontrolisanim zagađenjem pesticidima i drugo, dostižu nepovratne maksimume, zbog čega je neophodna kolektivna akcija da bi se usporile negativne posledice na ekosistem.
Ono što kao pojedinci možemo za naš zajednički dom i planetu učiniti je reciklaža, odupiranje potrošačkom mentalitetu, smanjenje upotrebe plastike, umereno korišćenje vode. Ipak, veća odgovornost leži na Vladama sveta koje sprovode planove zaštite i od kojih u velikoj meri zavisi budućnost.
Poljska jarebica
Ptica otvorenih i obrađenih polja. Najčešće noćiva na zemlji ispod nekog grma, retko u šumi. Duge periode velikih hladnoća podnosi sa lakoćom. Dužina tela joj je 35 cm, a težina 370 g. Gnezdo jarebice je rupa u zemlji, deteliništima… Vodu u organizam, najvećim delom, unosi konzumiranjem sočnih trava.
Jazavac
Živi u hodnicima ispod zemlje, koje kopa više generacija zajedničkim snagama. Telo mu je dugačko oko 1 metar, a teško 25 kg. Aktivan je uglavnom noću kada ide po hranu. Vrlo je hrabar i bori se i sa vukom. Mrzovoljan je, trom i lenj pa se kloni drugih bića.