Nema sumnje da će svi znati ko je najveći sisar na našim prostorima. Medved! Ali koji? Koliki? Zavisno od staništa, tj. ishrane, mužjak može dostići težinu do 300 kg a ženke su skoro duplo manje. Kada dođu na svet medvedi su “teški” oko 350 grama, nemaju dlaku i hrane se samo majčinim mlekom!
Mrki medved ima izraženu grbu na leđima, pokreti mu deluju tromo i nespretno, što je vrlo daleko od rezultata. Jakim čeljustima može podići teret težak 300 kg, a oštre kandže omogućavaju mu penjanje na stabla. Može da hoda uspravno na nogama i dobar je plivač.
Mrki medved je svaštojed, iako mu u ishrani preovlađuje biljna hrana (voće, korenje, trava, bobice, žir, kesten…). Ostatak hrane čine beskičmenjaci, riba i strvine. Živi povučeno i izbegava ljude.
Zimu provodi u brlogu, koji pravi u šupljinama stena, korenju velikih stabala ili pod njihovim krošnjama. Zimski san započinje pre padanja prvog snega, a budi se u proleće. Lakog je sna. Trajno je zaštićena vrsta u Srbiji.
Najmanji sisar
Najmanji sisar naših prostora je šumska rovčica, dugačka oko 7 cm, a teška od pet do 12 g. Krzno joj je tamnosmeđe sa bledom donjom stranom tela, kratkog dvobojnog repa. Male oči, šiljasta, pokretna njuškica, zubi crvenih vrhova i zaobljenim ušima je izgled ovog malog mesoždera. Živi u vlažnim šumama, livadama, parkovima i vrtovima. Teško je uočljiva. Neprestano je aktivna uz pauze od po nekoliko minuta.
Da bi se najela tokom dana mora da pojede dva do tri puta više od sopstvene težine. Jede puževe, male glodare, crve, gliste… Mora da jede svaka tri sata, inače će posle pet sati uginuti. Može da locira plen koji je 12 cm u tlu. Ženka okoti pet do sedam mladunaca, koji u prve šetnje izlaze formirajući lanac sa svojom majkom, svaki sledeći u ustima drži rep svog brata ispred.
Zimske dane provodi tako što se smanji, telo za 18%, lobanja 20, a mozak 30%. Sa prolećem se vraćaju na svoju originalnu veličinu. Naučnici veruju da zima pokreće njihova tela na razgradnju i resorpciju koštanog tkiva, koje se sa porastom temperatura obnavlja.
Sitna opasnica – lasica
Vitkog tela, dužine oko 20 cm, težine 30 do 50 g, smeđe boje, sa belim delom po stomaku i uvek crnog vrha repa, spretna, elegantna i gipka predstavlja najkrvoločnijeg sisara naših prostora. Lovi životinje znatno veće od sebe, poput zečeva ili kokošaka, iako su to radije miševi i pacovi. One izvode “ples smrti”, kojim hipnotišu zbunjeni plen, zatim kradu domove svojih žrtava.
Ušuškaju jazbinu za sebe, oblažući je krznom žrtava. Lasice jedu insekte, glodare, male sisare, ptice, ptičja jaja, ponekad ribu, guštere, vodozemce i dr. Neretko ubijaju i preko mere, više nego što im treba za obrok, da bi hrana ostajala za kasnije. Obično polome vrat žrtvi, bez povređivanja tela. Najčešće zadaje ugriz u centar lobanje da bi trenutno zaustavili disanje žrtve. Nisu baš najumiljatija stvorenja.
Ljupka, slatka, a postane ubica – plava senica
Plava senica je jedna od najčešćih ptica Evrope, vrlo je korisna, jer u jednom danu pojede veliki broj insekata, koji težinom može dostići i težinu same ptice. Nazivaju ih šumskim redarima. Kada hrane ptiće čine to 30 do 40 puta u jednom satu. Imaju odlično pamćenje i rado se vraćaju na mesta gde su našle hranu. Najomiljenije su joj semenke suncokreta, heljde ili ostavljen komad slanine.
Neretko jede meso uginulih životinja. Mora da bude svuda i zna sve… Vrlo je spretna, može tako da se uhvati za najsitnije grane da vetar ne može da je oduvati. Niz drvo se spušta naglavačke i lovi u letu. Živi u šumama, parkovima, voćnjacima… Zimi pravi jata sa drugim vrstama senica i zajedno idu u potragu za hranom. Gnezdo pravi u dupljama stabala na visini od tri metra, ali se može ugnezditi i u rupama na zemlji.
Nestane li tokom zime hrane, senice napadnu slepe miševe, koji u pećinama spavaju zimski san i pojedu ih. Ta čudna promena u njihovom ponašanju je privremeno rešenje kad nastupe teške zime. U hladnim zimama, s puno snega, ptice ne mogu da nađu osnovnu hranu poput buba, leptira i komaraca, niti semenke, bobice ili orahe. Senice najverovatnije slepe miševe ubiju udarcima kljuna u glavu.
Poznato je da najradije i prvo pojedu mozak žrtve. I leti se dešava da senice napadnu druge ptice pevačice. Iako se senice slabije snalaze u mraku, žrtve pronalaze na osnovu zvukova koje slepi miševi proizvode kada ih neko ometa u zimskom snu, mada nemaju šanse za odbranu. Njihova telesna temperatura je oko šest stepeni, srce kuca manje od 10 puta u satu. Njima bi trebalo od 20 do 30 minuta da dostignu telesnu temperaturu koja bi im omogućila pokretljivost i odbranu…
Ove naše najživotinje samo su deo faune Srbije koji u lancu ishrane pripadaju potrošačima, zajedno sa čovekom. Da bi opstale u jednoj sredini i one moraju da zadovolje svoje potrebe, neophodni su im odgovarajući uslovi: dostupnost hrane, sklonište, prisustvo i izbor partnera, zdravo potomstvo, nesmetano ponašanje… Uništavanje prirodnih staništa pradstavlja prvi ugrožavajući faktor na listi negativnih faktora po čitavu planetu Zemlju, a počinje alarmantnim izumiranjem ili nestajanjem pojedinih vrsta.
