Cveće postoji najmanje 150 miliona godina, služeći brojnim svrhama u različitim kulturama, širom sveta. Stari Egipćani su koristili cveće za ukrašavanje stolova, ali i za iskazivanje poštovanja prema živima i mrtvima. Kasnije su stari Grci i Rimljani nastavili da koriste cveće u iste svrhe, dodajući im primenu u svakodnevnom životu kroz čajeve, začine i lekove. U Kini je svila bila ukrašena cvetnim dezenima još pre 2000 godina. Impresivno je da postoji 400.000 vrsta cvetnih biljaka, od kojih mnoge imaju svoje značenje i simboliku. U hinduizmu, najstarijoj svetskoj religiji, lotosov cvet se smatra važnim duhovnim simbolom, dok se ruže dugo smatraju izrazom ljubavi i naklonosti, a mak se koristi za pomen vojnicima koji su poginuli u ratu.
Cveće je sastavni deo naše tradicije i rituala. Skoro da nema venčanja bez bacanja buketa ili Božića bez božićne zvezde. Ono je bilo inspiracija stvaranja umetničkih dela, poput Van Gogovih “Suncokreta”, Moneovih lokvanja i slično. U Holandiji u 17. veku, lale su smatrane vrednijim od zlata, tada je deset lukovica vredelo kao jedna kuća. Danas je najskuplji začin na svetu šafran koji se pravi od istoimenog cveta.
Naučnici veruju da je tretman bojama, posebno bojama cveća, jedna od najperspektivnijih i najefikasnijih metoda lečenja. Tvrde da mozak percipira boje na isti način kao stomak hranu, tačnije mozgu su neophodne određene boje. Upravo ovo objašnjava smisao poklanjanja cveća u posebnim trenucima, posebnim osobama. Poklanjanjem cveća izražava se tuga, ljubav, zahvalnost ili uvažavanje, jer ono najbolje “govori” kada reči “iznevere”.
Istraživači kažu da se udisanjem mirisa određenih biljaka može smanjiti osećaj stresa, depresije, upale u telu i podstaći san kod ljudi.
Najvrednija uloga cveća je ona u svetu prirode. Svojim jarkim bojama i mirisima privlače i održavaju oprašivače kao što su pčele, leptiri i ptice. Mame ih slatkim nektarom, a zauzvrat im se deli dragoceni polen. I nimalo manje važno je da cveće proizvodi slatke plodove u kojima uživaju i životinje i ljudi.
Opšti zaključak je da cveće ima jednu od ključnih ulogu u održavanju ekosistema, proizvodnji hrane i obogaćivanju ljudskog života i kulture.
Cveće zaslužuje svoj dan za svoj doprinos umetnosti, kulturi i životu. Posaditi makar jedan cvet na Međunarodni dan sadnje biljaka i cveća, 12. mart, doprinosi se dobrobiti oprašivača iz okruženja, ali i sopstvenom zdravlju. Uzgajanjem cveća na prozorima, balkonima, u baštama ili parkovima štitimo i podstičemo biodiverzitet.
