Lanac ishrane
Sva živa bića na planeti povezana su na mnogo načina, najvažniji je odnos ishrane koja im je neophodna za obavljanje osnovnih životnih procesa. Taj međusobni odnos ishrane živih organizama u prirodi, koji se zarad opstanka hrane jedni drugima, naziva se lanac ishrane. Svaka od tih karika ima podjednak značaj i nestanak bilo koje od njih uzrokovao bi nestanak i ostalih.
Lanac ishrane uvek počinje sa biljkama. Biljke su jedini organizmi na Zemlji koji ne jedu već uzimaju energiju od Sunčeve svetlosti, dok drugi organizmi energiju nalaze u hrani. Biljke se u lancu ishrane nazivaju: proizvođači. One uz pomoć Sunčeve svetlosti i minerala iz zemlje stvaraju sopstvenu energiju za rast i razvoj.
Druga karika u lancu ishrane su biljojedi, životinje koje se hrane biljnom hranom. To su prvi potrošači. Naredna karika su mesojedi koji se hrane biljojedima. To su (drugi) sekundarni potrošači. Sledeća karika su (treći po redu) tercijalni potrošači, ili svaštojedi, tj. životnje koje se hrane biljojedima i mesojedima. U ovu kariku se ubrajaju i ljudi.
Poslednja karika lanca ishrane su razgrađivači, to su bakterije i gljive koje se hrane tkivima uginulih živih bića i drugim živim materijalima. Razgrađuju složene materije u proste koje odlaze u zemljište, da bi ih biljke iskoristile. Time se zaokružuje sistem lanca ishrane u pririodi.
Lanci ishrane pokazuju kako energija koja je potrebna za život prolazi kroz jedan eko sistem. U prirodi se ništa ne gubi.
Svaka životna zajednica ima svoj lanac ishrane. Čovek i elementarne nepogode najčešće uzrokuju u tom lancu i mogu ga prekinuti.
Fotosinteza
Reč fotosinteza znači stvaranje ili sklapanje nečega pod uticajem svetlosti. Fotosinteza je najvažniji proces u kome se stvara hrana. Svim oblicima života u svemiru potrebna je energija za rast i održavanje života.
U biljkama i nekim algama se vrši proces pretvaranja svetlosne energije u hemijsku i njeno čuvanje u vidu šećera. Životinje ne znaju koristiti energiju Sunca već je dobijaju jedući biljke i drige životinje koje jedu biljke.
Za proces fotosinteze neophodni su ugljen-dioksid, voda i Sunčeva svetlost.n Proces se odvija u malim zelenim (hlorofil) organelama (hloroplasti).
Kad male od hlorofila zelene organele uzmu dovoljno Sunčeve svetlosti, odmah se “bacaju” na korišćenje mineralnih materija iz zemlje, dobro se napiju vode i nastave rasti. Dok rastu, koriste ugljen-dioksid iz vazduha, a oslobađaju kiseonik.
Energija stvorena fotosintezom glavni je izvor energije za čovečanstvo. Pored toga, ovim procesom se obezbeđuje dovoljno kiseonika u vazduhu i smanjenje ugljen-dioksida, a time bitno pripomaže u rešavanju problema pregrejavanja planete (efekat staklene bašte).
Zelene biljke predstavljaju posrednika između Sunca i života na Zemlji. Samo one znaju da koristee tu energiju i istovremeno obezbeđuju kiseonik i osnovnu hranu za druga živa bića na planeti.
