Prva kanta za otpad na svetu postavljena je u Parizu 1883. i bila obavezna za upotrebu, iako se tada nije moglo naslutiti kakve ćemo globalne probleme sa otpadom imati za samo 100 godina. Današnje potrošačko društvo stvara sve više otpada, a ljudski nemaran odnos prema istom doveo je planetu Zemlju i žive organizme na njoj u opasnost.
Otpad je svaki materijal ili predmet koji nastaje obavljanjem proizvodne, uslužne i druge delatnosti, predmet isključen iz upotrebe, kao i materije koje nisu za dalje korišćenje potrošača.
Komunalni otpad je onaj koji se svakodnevno sakuplja iz domaćinstva, kabasti otpad, baštenski i slično.
Oko 13 odsto teritorije Srbije, najvećim delom ruralni predeli, nije pokriveno komunalnom uslugom sakupljanja otpada, pa on završava na divljim deponijama, kojih ima oko 3.500. Svake godine se sakupi 2,9 miliona tona otpada, a od toga oko 600.000 tona se ne prikupi i deponuje ni na sanitarnim deponijama, ni na smetlištima.
Upravljanje komunalnim (kućnim) otpadom na teritoriji Srbije još uvek nije sistemski uređeno. U celoj zemlji samo je 11 otpada koji su sanitarno uređeni. Većina otpada odlaže se na deponije, potpuno nekontrolisano, završavajući u prirodi na divljim deponijama, odakle narušavaju životnu sredinu i naše zdravlje, a evidentirano ih je na oko 3.500 lokacija.
Osnov pravilnog upravljanja otpadom su namenske posude za odvojeno sakupljanje otpada, što čini kvalitetnu stavku u daljoj obradi. Odgovarajuća infrastruktura i oprema, a to su sanitarne deponije, reciklažni centri, postrojenja za tretman otpada, kamioni, naredni su deo pravilnog postupanja sa komunalnim i drugim otpadom.
U Srbiji se recikliraju uglavnom samo PET boce, aluminijum i drugi metali, staklena ambalaža, a najveći deo otpada ne može da se reciklira, niti iskoristi na neki drugi način. Podaci govore da bi 44 % otpada, koji je biorazgradiv, moglo da se iskoristi za kompostiranje ili proizvodnju biogasa. Četrdeset posto komunalnog otpada moguće je reciklirati, a 16 % pogodno je za energetsko iskorišćenje ili proizvodnju energije, tj. vrlo malo otpada bi završilo na deponiji.
Komunalni otpad u Srbiji odvoze komunalna preduzeća na 123 zvanične deponije, za koje je uglavnom predviđeno saniranje i zatvaranje, jer ne zadovoljavaju propisane standarde. Cilj pravilnog upravljanja komunalnim otpadom je da ne završava na deponijama, već u centrima za reciklažu ili preradu u energiju neophodnu za zdrav svakodnevni život ljudi.
