Kako se zima približava, viđamo sve manje životinja. One koje ne odu u toplije krajeve i tokom hladnih meseci ostaju s nama, ponašaju se i izgledaju drugačije nego tokom toplijih perioda godine. Neke životinje menjaju debljinu i boju dlake ili perja, druge skupljaju hranu na mesto gde planiraju provesti zimu, a treće jedu u ogromnim količinama da bi sakupili što više sala koje će trošiti tokom zime.
Zimski san ili hibernacija jeste biološka pojava, stanje slično snu tokom hladnog perioda, snižavanjem telesne temperature. Oni u jesen traže mesta na kojima će biti zaštićeni od hladnoće: pećine, korenje stabala, šuplja stabla, rupe u zemlji, napuštene objekte po selima i sl. Odabrano mesto oblažu senom, slamom, lišćem, dlakom, vunom i drugim sličnim materijalima. Kad utonu u san, sve životne funkcije se smanjuju i usporavaju.
Trajanje zimskog sna je različito kod različitih vrsta, manje životinje ulaze u potpunu hibernaciju, dok se veće u kraćim razdobljima bude zbog uzimanja hrane. Životinje se ne smeju često buditi jer tada troše rezervnu energiju i ako potroše veću količinu, neće je imati dovoljno za pravo buđenje u proleće.
Insekti se sklupčaju ispod kore panja ili drveta i ostaju nepokretni i kad ih pokriju inje i sneg.
Medved prvi odlazi u jazbinu, najčešće napravljenu u usamljenoj pećini, spreman da prespava zimu. Ima lagan san i čuje sva zbivanja oko sebe. Retko ustaje.
Jazavac zimski san provodi u dubokoj rupi u zemlji, koju je obložio suvim lišćem i travom. Budi se čim malo otopli, prošeta oko brloga i vraća se na spavanje.
Veverica tokom celog leta sakuplja hranu za zimu, smešta je u posebno samo za to napravljeno skrovište, koje tokom leta ne koristi. Kad se probudi tokom zime, ima pripremljenu hranu i ne izlazi na hladnoću.
Jež tokom leta udvostruči svoju težinu praveći zalihe sala za zimu. Skrovište pravi u rupi u zemlji na dubini od oko 1,5 m, koju obloži mahovinom i lišćem. Toplinu doma ne napušta do proleća.
Puh prespava skoro šest meseci hladnog perioda godine zahvaljujući debelom sloju sala koje sakupi tokom leta. Prezimi u šupljini stabla ili napuštenim objektima koje je čovek napravio.
Žaba se zavuče u mulj reke, bare ili jezera, gde diše preko kože što joj je u tom mirovanju dovoljno. Ona nema sposobnost snižavanja telesne temperature, već ona zavisi od spoljašnje, što znači da ukoliko ne nađe odgovarajuće sklonište, može se smrznuti. Kad otopli, jednostavno se odledi.
Zmija, kao i drugi gmizavci, da bi preživela oštre zimske dane, nalazi rupe u zemlji, stenama i pećinama ili koriste napuštene jazbine drugih životinja. U zimovnicima se nalazi veliki broj jedinki. Neophodno je da temperatura u skloništu ne pada znatno ispod nule, da nije poplavno područje i da u proleće bude osunčano.
Kornjača se zakopava u zemlju jer ne može regulisati telesnu temperaturu, gde će zapsti u zimski san čim temperatura vazduha bude niska.
Poljski miš zimu prespava u svojoj rupi u kojoj živi tokom cele godine.
Bubamare se skupljaju u grupu, grejući jedna drugu dok traje zima. Najčešće su u gomili lišća ispod drveta.
Puž zapada u stanje hibernacije, neke vrste sna, svaki put kada vremenske prilike postanu ekstremne, odnosno kada je mnogo hladno ili toplo.
Slepi miš tokom jeseni jede što više kako bi napravio zalihe masnog tkiva za zimski san. Zavučeni duboko u pećine, spavaju do proleća.
Ribe se, sakupljene u jata, zavuku duboko u mulj ili leže na dnu vodenih površina, čekajući sunčane dane proleća. Neke ribe ne spavaju zimi.
Drveće, listopadno, kada se smanji broj sunčanih sati tokom dana i temperatura postaje niža, odbacuje lišće i miruje do proleća. U tom periodu se stvaraju godovi vidljivi na preseku stabla.
Pčele zimu provode u košnicama, tako što se smotaju u klupko, jedne se hrane skupljenim medom a druge spavaju.
Hibernacija nije običan način zimskog preživljavanja, koji služi da pomogne organizmu da preživi surove zimske uslove kada je malo hrane. Niža telesna temperatura troši manje energije kao i usporen rad srca i disanje. Ovo nije bezbedan postupak jer se može desiti da u tom periodu životinja ugine usled nedostatka masti, nepovoljnih vremenskih prilika ili prevremenog buđenja.
