Naučnici tvrde da će globalno zagrevanje izazvati katastrofalne posledice po planetu, među kojima su ekstremni vremenski uslovi i topljenje polarnog leda. Arktički okean mogao bi tokom leta 2050. ostati potpuno bez leda, ukoliko emisije štetnih gasova ne budu ograničene.
Katastrofalni ishod klimatskih promena mogao bi biti nestanak čovečanstva, što ono uglavnom ne shvata dovoljno ozbiljno, uprkos upozoravanjima naučnika. Naučnici Ujedinjenih nacija ističu da su velike šanse da će globalno zagrevanje preći granicu od 1,5 stepeni Celzijusa, da je prethodnih sedam godina bilo najtoplije u istoriji i da posledice klimatskih promena ne možemo da popravimo.
Poslednjih godina klimatski naučnici proučavaju uticaje globalnog zagrevanja od oko 2 stepena Celzijusa iznad temperatura izmerenih 1850, pre početka industrijalizacije. Iako se skoro svaka zemlja na planeti obavezala na napore da globalno zagrevanje “drži” ispod 1,5 stepeni, rezultati nisu zadovoljavajući. Vlade traže od naučnika da ukažu na dešavanja nakon neuspelog zaustavljanja zagrevanja, o ekstremnim ishodima klimatskih promena.
Koristeći klimatske modele, naučni izveštaji pokazuju, da prema tom tipu scenarija, do 2070. dve milijarde ljudi će trpeti godišnje prosečne temperature od 29 stepeni. Trenutno se to dešava nad 30 miliona ljudi, u Sahari i Zalivskoj oblasti. Posebna opasnost preti za sedam svetskih laboratorija u kojima se čuvaju najopasniji patogeni. Katastrofe tog tipa svakako bi izazvale domino efekat: nestašica hrane, vode za piće, finansijska kriza, ratovi, epidemije bolesti sa katastrofalnim ishodom…
Neophodno je usredsrediti se na prepoznavanje potencijalnih prelomnih tačaka, gde rast toplote pokreće druge prirodne događaje, koji još više podižu temperaturu: emisija metana od otapanja leda ili kada šume počinju da emituju ugljenik umesto da ga upijaju.
Istraživači tvrde da je ozbiljno proučavanje najgoreg mogućeg scenarija, neophodno i od ključne važnosti, čak iako može da preplaši ljude. Takav scenario pomogao bi u informisanju javnosti, koja jedina može učiniti “nešto” i te ishode učiniti manje verovatnim.
Iako se većina mladih oseća nevidljivo kada je reč o njihovoj uključenosti u proces donošenja odluka o klimatskim promenama, na njima će ostati da sačuvaju planetu za sebe i buduće generacije, da izlazi na kraj sa posledicama višedecenijskog izazivanja izdržljivosti planete Zemlje.
Lasta
Gradska lasta ima telo dužine oko 13 cm, raspon krila od 26 do 29 cm i težinu u proseku 18,3 g. Staništa su joj otvorena zemljišta s niskim rastinjem: pašnjaci, livade, oranice, najradije u blizini vodenih površina. Gnezdi se u gradskim sredinama sa čistim vazduhom, ili drugim naseljima gde su ljudi izradili objekte, posebno mostove. Za razliku od većine ptica, lasta koristi spoljašnji zid objekta za postavljanje gnezda. Najpogodnije mesto je sam ugao, gde može pričvrstiti obe strane poluloptastog gnezda.
Kunić
Veoma liči na zeca, ali se razlikuje po dužini ušiju i zadnjim nogama, koje su kod kunića kraće i manje. Razlikuju se i po načinu života, dok kunić kopa podzemne hodnike za brlog, zec to ne čini. Telo kunića može biti dužine do 40 cm, a težine 1,2 do 2 kg. Kao i drugi glodari ima par sekutića u gornjoj i donjoj vilici koji neprestalno rastu i troše se, a služe za glodanje, kopanje, odbranu i slično.
