Čovek je počeo da utiče na klimu onda kada je počeo prirodu da prilagođava svojim potrebama. Sve je počelo na malim prostorima kada je krčio šumu da bi izgradio kuću ili sebi obezbedio zemlju za poljoprivredu. Danas je taj uticaj poprimio globalne razmere.
Čovek svakodnevnim aktivnostima dovodi do promena u atmosferi utičući na zagađenost vazduha i globalno zagrevanje.
Klima je srednja vrednost atmosferskih uslova (temperature, padavina, vetrova itd.) koji vladaju u jednom području tokom dužeg niza godina (30). Dva najvažnija elementa koja daju osnovne odlike klimi jesu temperatura vazduha i količina padavina. Klima je negde hladna, negde topla, negde umerena, suva ili vlažna.
Kakva će biti klima nekog prostora zavisi od niza faktora (činilaca), a to su:
1) geografska širina: klimu, u najvećoj meri, određuje geografska širina, jer što je veća udaljenost od Ekvatora, to je manji ugao pod kojim padaju sunčevi zraci i manja količina primljene toplote. Zato je u žarkom pojasu klima po pravilu topla, a prema polovima postaje sve hladnija.
2) raspored kopna i mora: u blizini mora klima je vlažnija nego u unutrašnjosti kontinenta. More takođe deluje na ublažavanje temperaturnih razlika između različitih godišnjih doba. U primorju su, na primer, zime blage, a leta ne suviše topla, dok su u unutrašnjosti kontinenta zime oštre i hladne, a leta topla.
3) reljef: sa porastom nadmorske visine temperatura vazduha se smanjuje, a učestalost i količina padavina se povećavaju.
4) vetar: vetrovi koji duvaju sa mora na kopno donose vlažan vazduh u priobalje.
5) morske struje: tople morske struje znatno zagrevaju vazduh u predelima kroz koja protiču.
Postoji pet osnovnih tipova klime:
1) tropska vlažna klima, odlikuje se visokim temperaturama vazduha tokom cele godine, kao i obilnim kišama i ne razlikuju se pojedina godišnja doba.
2) suva klima, vlada u predelima oko severnog i južnog povratnika, često nazvana i
pustinjska klima. Na tim prostorima padavine su retke, a vegetacija siromašna zbog
velike razlike temperature vazduha tokom dana i noći. U prostoru suve klime nalaze se
najveće svetske pustinje.
3) umereno topla klima, odlikuje se jasnim razlikama između godišnjih doba. Temperature
vazduha zavise od doba godine, a vlažnost od udaljenosti od mora i nadmorske visine.
Prostori sa umereno toplom klimom su najpovoljniji za život ljudi i većinom su gusto
naseljeni.
4) umereno hladna klima, takođe ima sva četiri godišnja doba, iako su prelazna doba (proleće i jesen) kratkotrajna i slabo izražena. Zime su duge i oštre.
5) hladna klima je karakteristična za polarne i visokoplaninske predele. Na visokim planinama leto traje veoma kratko. U polarnim predelima temperature su više za vreme polarnog dana u odnosu na polarnu noć. Ipak, samo u blizini severnog i južnog polarnika se privremeno tope sneg i led u vreme letnje dugodnevice. U prostorima hladne klime vegetacija je oskudna ili je uopšte nema.
