Karbonski otisak predstavlja ukupnu količinu emitovanih gasova staklene bašte proizvedenih direktno ili indirektno od strane pojedinca, organizacije, događaja ili proizvoda. Jedan je od najznačajnijih indikatora zagađenja životne sredine. Njegov naziv obuhvata različite gasove koji uzrokuju efekat staklene bašte i time doprinose globalnom zagrevanju.
Temperature na planeti postepeno rastu, nivo mora i okeana raste zbog topljenja leda na Zemljinim polovima, a ekstremni vremenski uslovi su sve češći. Ove promene imaju ozbiljne posledice po ekosisteme, vremenske prilike, dostupnost hrane, industriju, useve, transport i infrastrukturu. Ljudska aktivnost pogoršava dejstvo staklene bašte, doprinosi povećanju koncentracije štetnih gasova u atmosferi i glavni je uzrok pretećih klimatskih promena.
Ugljen-dioksid, gas staklene bašte, zarobljava temperaruru na našoj planeti. Predmeti koje svakodnevno koristimo emituju ugljenik, sve ima ugljenički otisak:
– 10 minuta tuširanja vrućom vodom generiše oko 2 kg ugljenika,
– tri obroka dnevno, na nedeljnom nivou generišu 1,5 kg ugljenika,
– jedno gugl pretraživanje emituje 0,2 g ugljenika,
– slanje imejla sa fotografijom oslobađa 50 g ugljenika,
– slanje tekstualne poruke mobilnim telefonom oslobađa 4 g ugljenika,
– upotreba plastične kese šalje u aumosferu 33 g ugljenika,
– upotreba plastične flaše šalje u aumosferu 83 g ugljenika.
Stručnjaci, posvećeni ovom problemu, izračunali su da jedan beskućnik, bez ikakve imovine i u krajnjem siromaštvu, godišnje emituje 8,5 tona ugljenika. Iako pojedinci utiču na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, oni nisu ni približno najveći zagađivači na svetu, gde prednjače proizvođači fosilnih goriva. Poznato je da 70% emisije ovih gasova, tokom prošle dve decenije, emituje 100 proizvođača fosilnih goriva. Ovaj podatak ne znači da pojedinac ne može uticati na smanjenje emitovanja gasova u svetu u kome je ceo sistem zasnovan na upotrebi fosilnih goriva. Rešenje je uvođenje propisa i mera koje će smanjiti upotrebu nafte i uglja, umesto kojih bi se koristili obnovljivi izvori energije, značajno utičući na ublažavanje klimatskih promena.
Modrovoljka
Ima telo dugačko 13 cm, težinu između 16 i 18 g. Ime je dobila po izrazito plavom perju ispod kljuna. Stanište ove ptičice su močvarna područja ili njihova blizina, stabla vrbe i breze, potoci i sl.
Šakal
Ima visinu tela 50 cm dužinu 120 cm a težinu 15 kg. Fizički liči na vuka i živi u uređenom čoporu. Dolazi u blizinu ljudskih naselja. Love u čoporu tako da je plen sigurniji, a svaka jedinka manje u opasnosti da će nastradati. Kao i vukovi, jednom odabrani mužjak i ženka, ostaju zajedno do kraja života.
Emisije gasova staklene bašte na 100 g proteina
Emisije gasova staklene bašte mere se u kilogramima ekvivalenta ugljen-dioksida (kgCO2eg) na 100 grama proteina. To znači da su gasovi staklene bašte koji nisu CO2 uključeni i ponderisani prema njihovom relativnom uticaju zagrevanja.
