Potrebe savremenog čoveka vođene samoživom potrošnjom su neograničene. Nasuprot tome priroda je ograničenih mogućnosti da odgovori takvom načinu života savremenog čoveka. Proces usklađivanja mogućnosti prirode i potreba društva dugo je vođen na štetu prirode, a sada ulazimo u period kada će biti na štetu čoveka.
Ograničiti ljudske potrebe na trenutno realne mogućnosti prirode, bez pozajmljivana od budućih generacija, preduslov je opstanka planete. Čovek mora pronaći meru u načinu ponašanja i trošenja prirodnih bogatstava istovremeno ostavljajući zdravu sredinu budućim generacijama.
Sva bića na planeti žive i opstaju zahvaljujući darovima iz prirode. Ne možemo živeti bez kvalitetnog vazduha, čiste vode i zdrave hrane. U dalekoj prošlosti čovek je odlučio da menjanjem prirode obezbedi sebi bolje uslove za život. Vremenom je to preraslo u potčinjavanje prirode svojim potrebama, prestižu u društvu i luksuznim načinom života. Nastalo je bahato trošenje resursa koji su nestajali brže no što ih je priroda mogla da nadoknadi.
Postoji li čovek koga priroda ne leči i ne čini srećnim? Šta pojedinac može da uradi? Koje obećanje može ispuniti kao ekološki osvešćeno biće?
– Prvo što možemo uraditi je razvrstavanje otpada: staklo, plastika, metal, papir i organski otpad. Uredno odvajanje otpada u domaćinstvu pomaže u očuvanju reka i zemljišta.
– Uzvratiti prirodi na darovima sađenjem biljke ili stabla u šumi gde može porasti. Posađeno drvo vraća kiseonik i postaje dom insektima, sisarima i pticama.
– Smanjiti potrošnju vode tako što se slavina zatvori tokom pranja zuba ili posuđa. Tuširati se umesto kupati u kadi.
– Smanjiti količinu upotrebljene plastike nošenjem platnene kese u kupovinu.
– Štednja struje moguća je isključivanjem svetla u prostorijama u kojima se ne boravi, TV prijemnika kada se ne gleda…
– Izbegavanje vožnje automobilom doprinosi se manjem ispuštanju štetnih gasova.
Ne treba želeti spasiti planetu sa par postupaka, ali je dovoljno uraditi ono što je u moći svakog čoveka – da pomogne okolini. Malim koracima dobijaju se velike bitke.
Bregunica
Najmanji predstavnik vrste lastavica. Dužina tela je do 14 cm, težina od 18 g. Gnezdi se na vertikalnim peščanim obalama, na šljunkarama…
Žive u kolonijama. Imaju prepoznatljiv zvuk, zvižduk, kojim se međusobno upozoravaju na opasnost tipa vrane, sokola i drugih sumnjivih grabljivaca.
Divokoza
Mužjak ove vrste se naziva divojarac ili jarac, ženka divokoza. Narastu do 80 cm, telo je dužine 130 cm, a težina od oko 40 kg.
Mužjacima i ženkama izrastaju rogovi koje ne odbacuju nikada. Svake godine izrastu za određenu dužinu, tzv. god.
Divokoze žive na planinskim pašnjacima sa dosta kamenja, gde ljudi teško mogu doći.
