Božićni praznici su dani razmenjivanja poklona. Dobija se i poklanja sa željom za bolju budućnost, bližu i dalju, ali neretko bez racionalnog stava o stvarnim potrebama. Tako se dolazi u situaciju kupovine i troška za nešto što onaj kome se poklanja neće baš koristiti, ili se dobije gomila nepotrebnih sitnica. Odabiru poklona treba pristupiti vrlo ozbiljno, promišljeno. Poklon mora biti koristan primaocu, samo kao takav je dobar izvor i štednja za budžet. Kupiti poklon koji će biti bačen, dvostruka je šteta.
Pri odabiru poklona, ekološki osvešćena osoba, jako će voditi računa o vrsti materijala od koga je napravljen. Održivost je polazna tačka pri izboru. Treba se pobrinuti da pokloni od papira ili drveta budu izrađeni od recikliranih materijala ili materijala sa sertifikatom da su održivog porekla. Jednokratna plastika, koja se ne može reciklirati, ambalaža je koju treba izbeći pri odabiru poklona. Ponekad za lep poklon nije neophodno ambalažno pakovanje. Najmanje greške se čine prateći oznake na ambalaži i samim proizvodima.
Pored poklona, neumereno pripremanje i konzumiranje hrane, takođe šteti planeti. Manje trošenja energenata je jedan od temelja održivog razvoja. Kupovina domaćih proizvoda je takođe ušteda goriva za transport. Sezonski proizvodi su još jedna ekološko-finansijska ušteda.
Slobodne, neradne dane za Božić treba iskoristiti za posetu prirodi. Direktan kontakt za okruženjem, a da to nije beton i asfalt, osim što povoljno utiču na zdravlje, doprinose razmišljanju o onome što činimo planeti, čime i koliko joj nanosimo štete, narušavajući sopstvenu budućnost.
Tradicionalno obeležavanje Božića, kao i drugi elementi tradicije našeg naroda, nikada nisu u suprotnosti sa prirodom. Nekada je čovek poštovao sva dešavanja u prirodi, plašio se njene osvete i pažljivo koristio njene darove. Tradicija vraća čoveka u sklad sa prirodom.
Čvorak
Telo čvorka je dugo oko 22 cm, a teško do 101 g. Jedinke noćivaju okupljene u velikim kolonijama (Berlinska katedrala: oko 40.000 jedinki). Pravi neuredno gnezdo od suvog lišća, grančica, travki, slame, korenja, dlake, vune i perja.
Lasica
Ima telo dužine 20 cm, rep od 3 cm a teška je oko 150 g. Mužjaci su i do 7 puta teži i veći od ženki. Živi na otvorenim predelima, u grmlju ili dubokoj, gustoj travi. Iako rastom mala, lasica je vrlo krvoločna zver koja je spremna da napadne i srnu.
