Svest i savest često se izjednačavaju što nikako nije isto. Pojednostavljeno: svest je znanje a savest je osećanje.
Ekološka svest je znanje o sopstvenom okruženju, značaju očuvanja prirodnih bogatstava i procesa u njoj. Najdragocenije bogatstvo, resurs, prirode za čoveka su vazduh, voda i tlo. Dugo se čovek ponašao kao da su to neiscrpni i nepromenljivi darovi planete. Sada, kada je prekasno da ostanu čisti i zdravi, čovek je svestan šta je učinio. Kako smo radili, tako nam se vraća. Nismo čuvali i sada nemamo.
Ekološkom svešću uviđaju se problemi u prirodi, kreativno se razmišlja o njihovom rešavanju iz čega proizilazi ekološko ponašanje i ekološki stavovi.
Iz ekološke svesti se razvija ekološka savest. Osećanje da smo, računajući sopstvene pretke, učinili veliku nepravdu planeti na kojoj živimo, budi obavezu za činjenjem. Nikada nije previše rano za prve ekološke “korake”. Briga o svetu u kojem živimo treba početi kada i briga o sebi samome. Postupci koji deluju kao sitnice mogu značajno uticati na usvojen i nesvestan model ponašanja ekološki osvešćene osobe.
Posledice globalnih promena u ekosferi utiču na svakog pojedinca, a svaki pojedinac svojim načinom života utiče na planetarne promene. Ono što svaki pojedinac može je: smanjiti potrošnju vode, materijale maksimalno koristiti pre odbacivanja, reciklirati, promovisati ekološko obrazovanje i slično. Nakon što iskoristimo nešto, ambalaža postaje otpad koji, ukoliko smo savesni te ga adekvatno razvrstamo i odložimo, postaje resur tj. izvor iz kojeg se obnavljaju sirovine.
Svaka generacija je odgovorna za prenošenje znanja o očivanju planete narednoj generaciji. Svaki osvešćeni pojedinac ima potrebu da vlastito okruženje, a time i planetu, učini zdravijim i lepšim mestom za život.
Prvi korak ka osvešćenom pristupu ekologiji i održivom razvoju je pružanje informacija o problemu. Pored specijalizovanih portala koji se bave temama ekologije, klasični mediji nisu ni blizu posvetili dovoljno pažnje ovim temama kao što to čine “Vesti” na ovim stranicama.
Zemlja pruža dovoljno da zadovolji svačiju potrebu, ali ne i pohlepu. (M. Gandi)
