pixabay.com

Dana 16. septembra obeležava se međunarodni dan ozonskog omotača ukazujući na značaj njegovog očuvanja i zaštite, kao i postignute rezultate u borbi protiv njegovog oštećenja.

Naučnici su 1970. otkrili istanjenje ozonskog omotača u oblasti iznad južnog pola, označavajući pojavi kao ozonske rupe.

Na pojavu i proširivanje ozonskih rupa utiče pojava nekih gasova i supstanci u atmosferi, kao što su freoni, haloni i hlorofluorougljenici. Novi proizvodi (rashladni uređaji, sprej boce, aparati za gašenje požara) više ne sadrže ove gasove.

Cilj obeležavanja Dana zaštite ozonskog omotača je i podizanje opšte svesti o potrebi zaštite ozonskog omotača koji čuva svet na Zemlji od štetnog ultraljubičastog zračenja i utiče na atmosfersku raspodelu temperatura i klimu na planeti. Sunčeva svetlost omogućava život, a ozonski omotač omogućava život onakav kakav znamo. Dan zaštite ozonskog omotača obeležava od 1995. godine, kada je usvojen jedan od najvažnijih sporazuma iz oblasti zaštite životne sredine – Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač. Na globalnom nivou iz upotrebe je isključeno 99% svih supstanci koje oštećuju ozonski omotač. To je doprinelo obnavljanju ozonskog omotača i očekuje se da će do polovine ovog veka biti obnovljen do nivoa kakav je bio pre 1980. godine.

Podizanje svesti ljudi o opasnostima uništenja ozonskog omotača navešće ih da za održavanje domaćinstva koriste proizvode sa natpisom toxic free ili prirodne proizvode kao što su limuntus i soda bikarbona. Pri izboru dezodoransa, lakova za kosu i sličnih sprejeva, na njima treba da stoji oznaka da nemaju štetne hluorofluorougljenike (ozone friendli).

Džinovska raža

Raža je hrskavična vrsta ribe, čije široko i pljosnato telo, poput ajkule nema kosti već hrskavičasti skelet. Obična raža je dugačka do 2 m, u prečniku dostiže 45 cm a otrovna repna kičma dostiže dužinu 20 cm. Gornja strana tela raže je sivo-smeđe boje a odozdo bele. Živi na dnu peščanih i muljevitih slatkovodnih vodenih površina dubine do 6 m. Zakopana u mulj, raža vreba i lovi ribe i druge beskičmenjake u okolini. Sitne oči su široko razmaknute. Mala usta oblikuju luk koji podseća na osmeh. Na obe strane trbušne duplje ima po 5 škrga. Svaka raža ima oštru bodlju na kraju repa koja lako može probiti i ljudsku kožu i kost, poput strele.

Dodatna opasnost je otrov koji prilokom uboda raža ispušta u žrtvu. Otrov izaziva jak grč i bol, mesto uboda pomodri a čovek-žrtva oseća mučninu i nesvesticu. Ipak, raže važe za neagresivnu i radoznalu vrstu vodenih životinja.

Barska kokica

Ptica tela dužine do 40 cm, krila raširi do 55 cm a težine oko 500 grama. Mužjaci i ženke su različite boje perja. Prepoznatljivost barskih kokica je u stalnom treperenju repa ispod koga blješti beli podrepak. Gnezdo pravi više puta godišnje tako što deliće trske složi na gomilu, pomešano sa lišćem i travkama. Ova živahna ptica je svaštojed. Jede insekte koje nahvata u mulju ili semenke.

Jelen lopatar

Jelen lopatar je manji od evropskog i ima vidljive fleke na krznu tela. Rogovi lopatara oblikuju široke, račvaste lopate koje su u najširem delu pljosnate. Žive u retkim šumama bagrema i rasta. Svoj prostor “obeležavaju” mirisom sa nogu, glave ili repa, što čine sve vrste jelena. Visina tela lopatara je 1 m, dužina tela 1,3 m.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here