Najsimpatičniji stanovnik šuma i parkova, najverovatnije je veverica. Zajedno sa raskošnim repom, dugačka je oko 45 cm a teška 300 do 400 grama.
Pored brzine i ljupkosti, krasi je snalažljivost, sistematičnost i lukavost. Ona sakuplja, krije i čuva svoju hranu učeći nas koliko je bitno osigurati sebe na vreme. Veverica ekonomično i racionalno pristupa hrani, čuvajući samo ono što joj je potrebno za preživljavanje. Eekološki rečeno: dobro raspoređuje svoje resurse.
Da li nam je zaista potrebno sve ono što toliko jako želimo da zadržimo? Od ljupke, šumaske skakačice treba naučiti planirati svoje aktivnosti i ništa ne prepuštati slučaju. Za uspešnost toga neophodne su osobine koje razigrana veverica ima: dobra organizacija, odlično pamćenje, sposobnost brzog rešavanja problema, opreznost, izdizanje iz trenutnog životnog položaja i lako prihvatanje promena.
Veverica ima krzno crvenkasto smeđe boje, a bele po stomaku. Nekima je leti krzno tamno poput uglja. Zimi postaje sivo. Na uspravnim ušima imaju pramenčić dlaka. Snažni prednji zubi, sekutići, neprekidno joj rastu, a da bi ih istrošila, po ceo dan glođe i gricka nešto. Na šapama ima pet prstiju, razmeštenih kao prsti na ljudskoj šaci i može lako da hvata predmete.
Svoj dom veverica gradi najčešće na stablima hrasta, bora, jele i dr. Hrani se semenkama, plodovima stabala u okolini doma, ali i gusenicama, mladim pticama i jajima.
Ponekad nanosi štetu glođući koru drveta. Omiljeni su joj lešnik, žir i orah. Dok jede, obično sedi na zadnjim šapicama, sa repom savijenim duž leđa. Zalogaje prinosi ustima prednjim šapama, zubićima pregrize koru i onda prstima vadi sadržaj.
Ženka tokom leta okoti od troje do sedmoro mladih, koji su slepi i bez dlake. U toplini gnezda i pod velikom pažnjom majke, počinju se razvijati, dobijati krzno. Kad navrše mesec dana prestaju da sisaju majčino mleko i počinju da se hrane voćem i semenom kao odrasle. Brzo nauče da se penju po stablima i da održavaju ravnotežu repom.Posle nekoliko meseci savladaju sve veštine, napuštaju majku i počinju samostalan život.
Ova šumska životinjica se ne pominje često u mitovima i legendama. Najpoznatija je ratatosk veverica koja je u Nordijskoj mitologiji bila zadužena za širenje tračeva između orla i zmaja. Na drugom kraju sveta, u Japanu, povezuju je sa vinom i plodnošću, dok je u Americi na poznata kao glasnik koji ljudima donosi upozorenja. Hrišćanstvo je, nasuprot svemu rečenom, vidi kao simbol pohlepe i grabežljivosti.
Na svetski dan veverica, važno je znati šta im je sve neophodno da nastave biti deo naših života, našeg zdravog okruženja, neometenog lanca ishrane i lepote koju nam pružaju.
Međunarodni dan recikliranja mobilnih telefona: 24. januar
Recikliranjem mobilnih telefona dobijaju se različite komponente od kojih se i prave. Metal, plastika, baterija, staklo… razlažu se na hemijska jedinjenja od koji se ponovo prave novi mobilni telefoni, za koje je potrebno vrlo malo dodatnih sirovina.
Reciklažom se uvek smanjuje štetan uticaj na životnu sredinu. Ne trošenje sirovina potpomaže održivi način opstanka na planeti.
