Svakog trećeg vikenda oktobra meseca slavi se Međunarodni dan hranjenja ptica. Ptice u prirodi uglavnom pronalaze dovoljne količine hrane da prežive zimu. Broj koji će doživeti proleće zavisi od toga koliko će zima biti jaka. Tokom zime s dugotrajnim snžnim pokrivačem i velikim minusima, uspeh preživljavanja ptica se smanjuje jer mnoge uginu zbog nenalaženja dovoljno hrane. Postavljanjem hranilica povećavaju se šanse da prebrode težak period. Naše malo njima znači život.
Razgrtanje snega u dvorištu, na trotoaru, na livadi… omogućava pticama da same pronađu poneku semenku. Malo semenki poput suncokreta pomoći će ptičicama da prebrode dan-dva gladi.
Različite vrste ptica imaju različite navike, staništa i omiljenu hranu. Izbor hrane i mesto postavljanja hranilica privući će određenu vrstu ptica.
Većina ptica zimu preživljava tako što jede najrazličitije semenke. Suncokret jedu senice, zebe i vrapci. Kukuruz, lomljeno zrno pšenice, kikiriki, orasi, proso i drugo semenje dobar je izbor hrane koja će privući određene vrste ptica. Mrvice hleba nisu dobar izbor jer izazivaju usporeno varenje i druge komplikacije ugrožavajući opstanak ovih bespomoćnih bića tokom hladne zime. Hranilice sa slaninom, jabukama ili mešavinom semenki prave su poslastice za mnogobrojne ptice.
Zima i glad nateraju ptice da hranu traže i u neposrednoj blizini ljudi, prevazilazeći urođeni strah i opreznost. Tada se mogu videti po gradskim parkovima, u dvorištima i po drugim zelenim površinama urbanih sredina. Hranilice treba postavljati na mestima koja su manje posećena i neuznemiravana od ljudi.
Hranilicu treba postaviti tako da ptice imaju lak pristup hrani. Dobro je da se u blizini nalazi žbunje ili drveće gde ptice mogu naći zaklon i imaju dobar pregled okoline.
Hranilicu treba postaviti što dalje od mogućih nepoželjnih gostiju kao što su miševi, pacovi, veverice, mačke… Osim što im mogu pojesti hranu, neke ih veoma lako love jer su gladne ptice manje oprezne. Postavljenu hranilicu treba održavati tokom cele zime, sve do proleća kada će ptice same nalaziti hranu. Vremenom, ptice postaju zavisne od ponuđene hrane i nagli prekid donošenja iste može biti koban po njihov život. Posebno su ugrožene one koje u blizini nemaju drugi izvor hrane.
Hranilicu treba povremeno čistiti od ostataka hrane ili izmeta.
Za posvećenu pažnju i brigu ptice će u proleće i leto uzvratiti uništavanjem mnogobrojnih insekata i prelepim pesmama. One koje su zimi pronašle spas u nekim dvorištima i parkovima, sigurno će ostati tu i tokom lepih dana, doprinoseći razdraganim cvrkutom.
Roda
Visina roda varira od 75 do 150 cm. Ova ptica nema glasne žice, komunicira klepetanjem kljunom. Gnezdi se na stablima, dimnjacima, dalekovodima… Mužjak prvi dolazi u gnezdo, malo ga popravi i čeka ženku da ga zajedno dograđuju. Par ostaje zajedno celog života.
Medved
Medved je najkrupnija zver u našim šumama. Iako deluje nezgrapno, sa grbom
na leđima vrlo je brz i spretan. Kreće se po stenama, brdima i vrlo brzo trči. Nije mu problem da se uspravi na zadnje noge, može tako i da hoda na kraće staze. Vešto se penje na stablo, a i dobar je plivač. Zbog svoje snage, spretnosti i veličine, nema prirodne neprijatelje, samo ga čovek ugrožava.
