Nekada se verovalo da rudnih bogatstava, nafte i vode ima u neograničenim količinama. Trošilo se nemilosrdno. Danas, kasno, ali ne prekasno, shvatilo se da su sva ta bogatstva nastajala hiljadama godina. Za nove količine će trebati isto toliko vremena, a troši se sve više jer potrebe diktira savremeni način života.
Nekontrolisanim uzimanjem sirovina osiromašujemo Zemlju, a zauzvrat ne dajemo ništa, ili dodatno činimo štetu zagađujući okolinu i atmosferu.
Količina vode na planeti je uvek ista, samo menja agregatno stanje. Nemarnim ponašanjem čovek čini da ona bude sve prljavija i sve manje je ima za piće. Ako ne naučimo sačuvati ono što imamo, vrlo brzo ćemo vodu za piće morati skupo da plaćamo, biljke će početi da venu zbog upijanja prljavih voda.
Dan prekoračenja i nastanak duga planeti obeležava se onoga dana kada naša potražnja za ekološkim resursima premašuje ono što Zemlja može da regeneriše za godinu dana. Kada bi se ovaj datum pomerao svake godine šest dana unazad, čovečanstvo bi 2050. postiglo uravnoteženost sopstvene potrošnje sa mogućnostima stvaranja sirovina na planeti.
Priroda nam nikako ne može uzvratiti boljim od onoga što mi njoj činimo. Kada radimo štetu i loše postupke, uzvraća nam siromaštvom i elementarnim nepogodama. Kada radimo ono što je dobro, uzvraća nam lepotom i bogatstvom. Sami biramo kako će nam biti.
