Da bi se postigao veliki uspeh, planetarnih rezultata, neophodno je da se u takvu akciju uključi većina čovečanstva. Neki evropski i svetski gradovi i države usvojili su strategije adaptacije na klimatske promene i sprovode ih u cilju zaštite stanovništva, biodiverziteta i kulturnog nasleđa.
Kako je to nemoguće, zbog različitih okolnosti i evolutivnog razvoja, svaki pojedinac mora poći od sebe samog. Svaki pojedinac utiče na stvaranje emisije štetnih gasova i može ih smanjiti, ne menjajući kvalitet života.
Evo nekih predloga koje svako može preduzeti:
Unositi više povrća a manje mesa. Sve naučne studije potvrdile su da se za proizvodnju povrća oslobađa zanemarljivo malo ugljendioksida, a za organizam čoveka povrće je neprocenjivo korisnije. Takođe tvrde da meso i mlečne proizvode ne treba potpuno izbaciti iz ishrane, ali je neophodno koristiti više povrća, voća, mahunarki i orašastih plodova.
Smanjiti unos crvenog mesa. Stočarstvo stvara 14 odsto svih gasova sa efektom staklene bašte, a stoka daje najveće doprinose. Hrana je odgovorna za četvrtinu svih emisija štetnih gasova staklene bašte, navodi studija Univerziteta Oksford. Najjednostavniji doprinos je smanjenje konzumiranja crvenog mesa (jagnjetina, govedina, teletina, svinjetina) i mlečnih proizvoda. Ova akcija nije apsolutna, jer ugljenični otisak zavisi od načina proizvodnje hrane, mesta i vremena na kome se proizvodi, kao i transporta.
Konzumirati lokalne, domaće proizvode. Kupovati hranu koja se proizvodi neposredno pored mesta prodaje ili ako je moguće direktno od samih proizvođača. Izbegavanje transporta i držanje proizvoda u hladnjačama štiti životnu sredinu a samo zdravlje ljudi štiti vreme transporta, skladištenje i eventualno hemijsko tretiranje zarad dugotrajnosti namirnica.
Temeljna izolacija kuće. Dobra izolacija direktno utiče na smanjenu potrošnju električne energije, kako zimi za zagrevanje, tako i leti za rashlađivanje.
Voziti ekološke automobile. Pri kupovini automobila uvek odabrati onaj koji se vozi na trošenje električne energije iz baterija a ne onaj što za pogon troši naftu i naftne derivate. Pored direktne potrošnje goriva, električni automobili nemaju štetne izduvne gasove.
Koristiti bicikl umesto automobila. Za kretanje u lokalu uvek koristiti bicikl ili pešačiti. Smanjena potrošnja goriva i navedenih izduvnih gasova iz automobila, bitno smanjuje karbonski otisak svakog pojedinca.
Izbegavati putovanja avionom. Avioni definitivno više zagađuju atmosferu od autobusa ili električnih vozova. Putovanje na godišnji odmor treba planirati vozom, uživati u samom putovanju i biti svestan dobrobiti za planetu.
Sve ovo, ili bilo koji postupak svakog pojedinog čoveka na planeti, doprineće borbi protiv klimatskih promena. Tako smo i doveli sebe u ovu situaciju: svako svojim postupcima. Priroda je učinila i čini svoje. Sada je na nas red.
Gugutka
Ima telo dugo 31 do 33 cm, raspon krila od 47 do 55 cm, a težinu od 125 do 200 g. Upadljiva karakteri – stika im je crni “prsten” oko početka vrata. Stanište gugutke su postali parkovi i vrtovi, uvek u blizini ljudskih naselja, najradije u mirnim stambenim delovima u kojima ima zimzelenih stabala koja su im potrebna za gnežđenje. Gnezdo je vrlo skromno i nevešto postavljeno, od samo nekoliko slamki i grančica.
Dabar
Ima zbijeno telo dužine 90 cm, prekriveno dlakama a rep od 35 cm koji je sa gornje strane spljošten kao veslo i prekriven ljuskama. Težina dabra je oko 35 kg. Skrovište kopa u obali ili pravi od granja, ali uvek sa izlazom ispod površine vode. Veoma je oprezan i plašljiv. Iz skrovi – šta izlazi samo noću. Na tlu je trom, ali odlično pliva i roni. Živi sam ili u manjim grupama.
