U Srbiji je naviku da svakodnevno doručkuje imalo 83,8 odsto ljudi, a češće su to činili stariji od 65 godina njih 89,3 odsto, najviše u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 90,5, a najmanje Vojvođani 73,9 odsto.
Bar jednu šolju mleka i (ili) mlečnih proizvoda dnevno konzumira 41,8 odsto, manje u odnosu na 2013. kada ih je bilo 51,7. Hleb je svakodnevno koristilo 86,2 odsto, više muškarci njih 89,4 odsto i stariji od 65 godina 90,4 procenta. Najviše stanovnici Južne i Istočne Srbije – 93 odsto.
Povećano je korišćenje životinjskih masti za spremanje obroka, najviše u Vojvodini gde je to činilo 51,3, a najmanje u Beogradu – 26,4. Mast se češće koristi u vangradskim naseljima gde beleži 53,9 odsto konzumenata, dok je u gradskim 29,7. Građani Srbije prilično koriste so, a 9,5 odsto ili svaki 11. ispitanik kaže da dosoljava hranu pre nego što proba.
Ta navika se nije značajno promenila u odnosu na 2013. i 2006. Voće je svakodnevno jelo 39,4 odsto Srba, najmanje Šumadinci i stanovnici Zapadne Srbije 27,8, najviše Beograđani 51,5 odsto. Povrće ili salatu dnevno na tanjiru ima 50,2 odsto, mnogo češće žitelji Beograda – 57,3, a u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 41,7 odsto, žene procentualno 53,8, muškarci manje njih 46,4 odsto.
Češće obrazovaniji 58 odsto i materijalno boljeg statusa 58,9 odsto. Kako se navodi u istraživanju Zavoda, 64 odsto stanovnika EU je svakodnevno jelo voće, a 63,6 odsto povrće. To pokazuje, u oba slučaja, da je procenat građana EU veći, posebno kod konzumacije voća, od onog u Srbiji.
Daleko od Mediterana
Ribu je u Srbiji, najmanje četiri puta nedeljno jelo 6,6 odsto građana, jednom do tri puta nedeljno trećina, a šest odsto je nikad ne konzumira. Više je na trpezi imaju stanovnici gradskih naselja, višeg i visokog obrazovanja, a upotreba ribe raste sa porastom prihoda domaćinstva.
