Bonsai, što znači "malo stablo u posudi", iako ga mnogi povezuju s Japanom, potiče iz Kine. Kreiranje minijaturnih prirodnih pejzaža u posudama, zvanih penjing, nastalo je u vreme dinastije Han, 200. godine pre nove ere. Legenda kaže da je car bio toliko debeo da je naredio da se minijaturna kopija njegovog carstva sagradi u dvorištu palate kako bi sa prozora spavaće sobe mogao da vidi celu Kinu.
Najstariji pisani dokument o bonsai biljkama pronađen je u grobnici princa Žang Huaija, koji je umro 706. godine za vreme Tang dinastije. Dve zidne slike u grobnici prikazuju sluge kako nose minijaturni pejzaž sa kamenjem i biljkama u posudi. Za prenošenje bonsaija u Japan u 11. veku najzaslužniji su zen
sveštenici. Za njih je bonsai bio "zelene stepenice koje vode na nebo", spona između ljudi i boga. U Japanu ga posebno ceni plemstvo, a propisuju se stroga pravila o broju i položaju grana, debljini stabla. Iz Japana kultura uzgajanja bonsaija proširila se na zapad krajem 19. veka.
