Vesti
Na okupu: Najmlađi Filimonovići sa majkom Špresom

Da srpsko-crnogorska dijaspora u Americi i Kanadi, uprkos velikoj udaljenosti od otadžbine i retkim dolascima u Srbiju i Crnu Goru, stalno brine o starima, bolesnima i siromašnim u rodnom kraju, potvrdile su i dve nove novčane pošiljke koje su, nakon apela u Vestima i na portalu “Ljudske sudbine” humanitarca i našeg saradnika Hida Muratovića, pristigle iz Montreala i Nju Džersija.

Zlatno srce

Plemenita porodica Pavlović, rodom sa Golije, poslala je 300 kanadskih dolara, a iz Nju Džersija, od anonimnog dobrotvora, poreklom iz Plava na severu Crne Gore, stiglo je 200 američkih dolara.

Svoju donaciju Pavlovići su podelili na tri dela – po 100 dolara porodicama Paunović iz Ursula kod Sjenice, Murić iz Rožaja i Filimonović sa Golije, dok je anonimni dobrotvor iz Nju Džersija sa po 100 amričkih dolara obradovao usamljenu staricu Hankiju Kurtanović iz Tutina i poslednjeg pešterskog nomada Safeta Kovačevića.

U svom propratnom pismu porodica Pavlović ističe da, kad god je u prilici, pošalje pomoć nekom nevoljniku na Kosovu i Metohiji, u jugozapadnoj Srbiji i na severu Crne Gore, ovoga puta za slanje donacije su se odlučili jer su ih, kako kažu, ganule teške situacije višečlanih porodica Paunović, Murić i Filimonović i njihova uporna borba da se, uz pomoć dobrih ljudi, izvuku iz bede i siromaštva i svoju decu izvedu na pravi put.

Siromašna i teško bolesna samohrana majka Enela Paunović, nakon smrti supruga Željka, sama u planinskoj zabiti brine o petoro dece i čini sve da svoje mališane preseli negde na periferiju Sjenice, bliže školi, mada su uz nju i brojni čitaoci “Vesti” i drugi dobrotvori koji su joj sakupili nekoliko hiljda evra, gotovo je izvesno da će i ovu zimu provesti u svom selu zbog snegova često odsečenom od sveta. Kao i sve ranije, i ovu donaciju čuvaće za izgradnju za kuće. Dobrotvorima iz Kanade šalje veliku zahvalnost i nada se da će njena borba i ubuduće imati podršku dobrih ljudi.

Enela Paunović sa decom

Završetak kuće

Za razliku od Paunovića, porodica Murić je bolje sreće, njima su dobri ljudi sakupili dovoljno novca za završetak ranije započete kuće, radovi su pri kraju i gotovo je izvesno da će novu godinu dočekati u novom domu. Ova porodica ima dvanaest članova, sedmoro dece i mnogo bolesnih, bez ikakvih je prihoda. Donaciju iz Kanade potrošiće za utopljavanje svojih đaka pešaka.

Radost: Deo familije Murić

I nama su dobri ljudi pomogli da završimo započetu kuću, radovi su koštali oko 20.000 evra, uspeli smo da kupimo i najpotrebniji nameštaj, pa sada, zahvaljujući i povremenim donacijama čitalaca “Vesti”, kao što je ova iz Kanade, nekako sastavljamo kraj sa krajem, hvala do neba svim dobrotvorima – poručuju Zoran i Špresa Filimonović iz zabitog Muhova na Goliji.

Utoplili brvnaru

Čitaoci “Vesti” i drugi dobrotvori svojevremeno su puno pomogli i usamljenoj baki Hankiji Kurtanović iz Tutina kojoj su renovirali i utoplili oronulu brvnaru, uveli vodu i izgradili kupatilo, a povremenim donacijama joj pomažu da se prehrani, obezbedi lekove, kupi ogrev i plati struju. I najnoviju donaciju iz Amerike baka će potrošiti za pripremu zime, na Pešteru je već zahladnevo, pa će joj dva metra drva dobro doći, dobrotvoru iz Amarike će, kako naglašava, kao i drugima koji su joj pomogli, biti zahvalna do groba.

Podrška za Safeta

Poslednji pešterski nomad:: Safet Kočović

Donaciji iz Nju Džersija mnogo se obradovao i Safet Kočović, jedini žitelj sela Pode na samoj granici Srbije i Crne Gore. Nakon smrti majke Emine, Safet godinama živi sam, poseduje i manje stado ovaca, pa ga mnogi nazavivaju poslednjim pešterskim nomadom, mada ne gladuje, pošto uvek ima mleka i sira, živi preteško, jer svoje proizvode nema kome da proda, povremene donacije naših čitalaca uglavnom troši u udaljenom selu Dolići gde odbično ide pešice ili na konju, zahvaljujući donaciji iz Amerike, za koji dan ponovo kreće na put i u kupovinu, nameran da pre prvog snega kupi soli, šećera, kafe i brašna. Voleo bi, kaže, da ga neko od donatora poseti, da mu se i lično zahvali, jer se u samoći i divljini često uželi razgovora i ljudi.