Na slavlju je bilo 400 gostiju, a među njima gradonačelnik Obrenovca Miroslav Čučković i sveštenik Đorđe Lukić. Desimir ga je pretvorio u humanitarno veče i sav novac koji je bio namenjen njemu u vidu poklona otići će u humanitrane svrhe.
Pevala Jelena BroćićKroz druženje, pesmu i igru slavlje je proteklo u odličnoj atmosferi. Trajalo je do ranih jutarnjih sati jer je tome doprinela i poznata pevačica Jelena Broćić. |
– Bio sam prijatno iznenađen kad sam čuo da moji prijatelji Željko Milićević, Mira Radisavljević, Žika Todorović, Duško Bajić, Vojin Gajić, Goca Đokić i Grozda Todorović pripremaju da obeleže moj 80. rođendan i još jednom mi dalo veru u ljude i prijateljstvo. Ceo život pomagao sam svojim sunarodnicima u Srbiji i Republici Srpskoj. Ovog puta predložio sam da sav novac u vidu poklona ode u humanitarne svrhe.
Danas, kad svodim svoje životni bilans, mogu da kažem da mi on nije prošao uzalud, pomagao sam od srca i to ću činiti dokle god budem mogao, uostalom, jednom je jedna veliki filozof rekao da je dobar čovek onaj koji što više ljudi učini srećnim, pa se nadam da i ja spadam u jednog od njih – rekao je slavljenik Desimir.
– Ovo veče pripremli smo od srca za našeg Deleta, zalužio je on i mnogo više. Na njegov rođendan došlo je puno njegovoh prijatelja, mnogo više nego što smo očekivali i to nam je svima drago. Veče se pretvorilo u lepu zabavu, s koje smo svi poneli prelepe utiske i koje će dugo biti u našim mislima – istakao je jedan od najzaslužnijih organizatora Željko Milićević i dodao da je pripremeljen program u kome su učestvovala i dva folklorna društva iz Lugana i Belicone, a da su došli gosti iz cele Švajcarske.
– Došao sam u ime SKS da ispoštijem našeg Desimira. S punim pravom možemo reći da je naš Dele dobar čovek. Bilo je izuzetno, slavljenik je gasio svećice na torti koja je bila u obliku dvorca iz bajki, na poklon je dobio i ples trbušne plesačice, slavljenik je bio srećan i raspoložen – kaže Miloš Damjanac.
Ukratko o slavljenikuDesimir Stefanović rođen je u pitomom Levču, selu Kavadar, 1934. godine. Tamo je završio osnovnu, a u Beogradu srednju i Višu medicinsku školu. Kao asistent anestezije, prvih 19 godina radnog veka proveo je na Onkološkom institutu u Beogradu, a onda se 1972. godine, poput mnogih, uputio u Švajcarsku i radio je punih 30 godina, sve do penzije 2002. godine. Dolaskom u Švajcarsku bavio se humanitranim radom, 70-ih i 80-ih godina prošlog veka pomagao je mladima iz Srbije da pronađu zaposlenje u Švajcarsku. Poseban napor uložio je na prikupljanju pomoći tokom i posle agresije NATO na Srbiju (SRJ). |
