Sa svakodnevnim poskupljenjima u otadžbini raste i vrednost pomoći koju siromašnima, starima i bolesnima na severu Crne Gore, Pešteru, Rogozni i Goliji svakodnevno šalju dobri ljudi iz dijaspore, mahom naši čitaoci, jer mnogi od ovih nevoljnika nemaju nikakve prihode, čak ni najbedniju socijalu, ne mogu da plate struju, obezbede ogrev, namirnice i lekove, pa im je svaka donacija koja pristigne od dobrotvora iz dalekog sveta velika radost, ohrabrenje i nada da će pregurati bolest, muku i sirotinju i dočekati još jedno proleće.
Radi kao drvoseča
Porodica Bihorac, poreklom sa severa Crne Gore, živi u Nemačkoj, u jednom malom mestu uz granicu sa Francuskom i redovno prati dešavanja u rodnom kraju, a kad god se pruži prilika pošalje i vrednu pomoć ugroženim štićenicima našeg Humanitarnog mosta. Ovoga puta poslali su 200 evra, po 100 evra za samohrane majke Bajru Suljević iz Novog Pazara i Mihriju Murić iz sela Stup kod Rožaja, Bajra 27 godina sama i bez ikakvih prihoda brine o nepokretnoj ćerki Arijeti, a Mihrija u planinskoj zabiti teškom mukom, radeći kao drvoseča, prehranjuje i školuje sinove Enesa i Ernesa.
– Ovo nam je baš težak period, retko ko nas posećuje, mnogo je manje i pomoći nego ranijih godina. Mada je leto i polovina juna, kiša svakodnevno pada, hladno je, zbog Arijete šporet ne gasimo, strahujemo, jer nam je ostalo još samo pola metra drva, vreme je da pripremamo ogrev i za jesen i narednu zimu – žali se Novopazarka Bajra Suljević koja 27 godina, u podstanarskoj sobici na periferiji grada, sama i teško bolesna, brine o nepokretnoj ćerki Arijeti.
– Hvala puno porodici Bihorac iz Nemačke, Bog im dao sreću i zdravlje, najpre ću Arijeti kupiti pelene i najpotrebnije lekove, platiću i deo duga za struju, a za drva ću čekati neku novu pomoć – dodaje hrabra Bajra i naglašava da za kiriju duguje 300 evra, da bi koliko-toliko bezbrižno čekala zimu trebaće joj, kaže, bar još 600-700 evra, za nju su to velike pare, ipak, nada se da ona i njena ćerka Arijeta neće biti zaboravljene i da će im, kao mnogo puta do sada, dobri ljudi ponovo pomoći.
– Donaciju ću potrošiti za brašno, pošto sam drvoseča, a i živimo praktično “u šumi”, drva mi neće biti problem, sada mi je najvažnije da obezbedim zalihe namirnica i izmirim dug za struju, hvala beskrajno porodici Bihorac i svim drugim dobrotvorima koji mi godinama pomažu da prehranim i školujem moje sinove Enesa i Ernesa – poručuje Mihrija Murić iz zabitog sela Stup na granici Srbije i Crne Gore.
Donacijom od 100 franaka porodica Kojić iz Berna obradovala je porodicu Slobodana Bandovića iz sela Gradac kod Sjenice koja sa četvoro sitne dece još živi u trošnom i hladnom kućerku bez vode i svetla, jer zbog administrativnih zavrzlama i ogromnih dažbina ne uspeva da priključi struju i useli se u novu kuću koju su joj izgradili naši čitaoci.
Sve za decu
Ova donacija kompletno ide deci, sinovima Stefanu, Radiši, Petru i Milici, kupićemo im knjige i školski pribor za iduću školsku godinu, pošto Radiša ima i smetnje u govoru, biće nam potrebno i za stalne posete logopedima u Sjenici i Novom Pazaru, zahvaljujući nedavnoj pomoći čitalaca “Vesti” naši đaci su se već ponovili obućom i garderobom, nadamo se da ćemo do jeseni konačno dobiti i svetlo – veli glava ova porodice Slobodan Bandović.
Vredna donacija od 100 australijskih dolara, koju je poslao anonimni čitalac “Vesti” iz Melburna, obradovala je i supružnike Milanka i Dilju Drobnjak iz zabitog Odojevića na Rogozni. Oni su odlučili da ostanu na raseljenoj planini i u poznim godinama postanu roditelji.
Za hranu i struju
Dilja i Milanko Drobnjak nadaju se da će im Bog uslišiti želju da postanu roditelji i da će uz pomoć dobrih ljudi, koji im povremeno šalju pomoć, ostati na svom kućnom pragu. Donaciju iz Australije potrošiće za namirnice i izmirivanje duga za struju.
Kišna godina
Teška je ovo godina, kažu na siromašnoj Rogozni nikad teža, kiša svakodnevno pada, vrt nam je uništen, seno nepokošeno, ništa ne možemo da radimo, a prihoda drugih nemamo, svaka pomoć dijaspore nam je zlata vredna, zahvaljujemo se dobrotvoru iz Australije, Bog mu dao sve što u životu poželeo – poručuje Milanko Drobnjak.
