Velika muka i nemaština naterali su Miloša Jovanovića, teško bolesnog i siromašnog ratnika sa Košara, žitelja zabitog sela Troštice kod Novog Pazara, da nedavno, ponovo, posredstvom našeg Humanitarnog mosta, zatraži pomoć dobrih ljudi, posebno svojih saboraca i dobrotvora iz dijaspore koji su mu poslednjih godina najviše pomogli.
Ponovo u nevolji
Opet je ovaj hrabri branilac Srbije u nevolji jer, pošto nema primanja, ne može da plati račune i dug za struju, kupi lekove i prehrani sebe, bolesnu majku Rosu i sestru Marinu. Da nevolja bude još veća, porodici Jovanović nedavno je “izgorela” veš-mašina koju su im svojevremeno kupili naši čitaoci, pa je Marina sve morala da pere ručno.
Kako smo i očekivali, pomoć je stigla brzo, za samo nekoliko dana, najpre je u Švajcarskoj obezbeđen novac za novu veš-mašinu, donaciju je poslao Stojan Vukilić, a gotovo istoga dana, iz daleke Australije, od velike dobrotvorke Rajke Tarlać, koja je pomogla mnogima u ovom kraju, stigla je i pomoć od 300 dolara.
– Baš smo se obradovali, obe donacije su nam zlata vredne, mislili smo da peraću mašinu više nikada nećemo moći da kupimo, a sa velikom mukom i zakašnjenjem izmirujemo dug za struju, pa nam stalno preti opasnost da ostanemo u mraku. – Sada će Marina moći da nas pere, a Rajkina donacija pomoći će nam da kupimo brašno, i nešto lekova, ako šta pretekne izmirićnjemo i neki račun za svetlo – kaže Miloš i moli nas da dobrotvorima iz Švajcarske i Australije prenesemo zahvalnost “do neba” i pošaljemo velike pozdrave.
– Ne znam šta bi mi da nije dijaspore i dobrih ljudi, kad god smo u nevolji, kao da ga sam Bog pošalje, javi se po neki dobrotvor koji nam pritekne u pomoć, hvala i “Vestima”, uvek prenesu naše apele i uvek su uz nas – dodaje Miloševa majka Rosa.
Zbog strahota i trauma koje je kao golobradi vojnik preživeo u bitkama na srpsko-albanskoj granici, Miloš je teški invalid, zbog metaboličkih i hormonalnih poremećaja, iako je pri povratku sa Kosova imao samo 20 godina i 70 kilograma, ugojio se na čak 160 kila, teško se kreće, ima ozbiljne probleme sa srcem i stomačnim bolestima, a da teška situacija bude još komplikovanija, suočava se i sa ozbiljnim psihičkim krizama.
– Svi u kući smo nesposobni, majka Rosa boluje od karcinoma dojke, a sestra Marina je imala težak prelom noge i još se oporavlja, niko od nas troje ne može da radi, a država nam neredovno uplaćuje i povremeno obustavlja i socijalnu pomoć od 80 evra, da nije dobrih ljudi koji su nam sagradili kuću od 50 kvadrata i koji nam povremeno pošalju po neku donaciju, ne znam kako bi uopšte preživeli, nekoliko puta dolazili su da nam isključe struju koju nemamo od čega da platimo – jada se Miloš.
Teški invalid
Nadao sam se da ću, nakon što su vojni lekari na VMA konstatovali da sam teški invalid, dobiti bar minimalnu invalidsku penziju ili neku drugu pomoć, a od moje penzije još nema ništa – dodaje Miloš.
Poznati humanitarac Hido Muratović ističe da su Miloš, Rosa i Marina sada samo nakratko zbrinuti (brzo će im nestati namirnica i lekova, a stići će i novi računi za struju), pa im je pomoć dobrih ljudi preko potrebna i narednih meseci.
Apel
Pozivam sve Miloševe saborce i sve dobrotvore iz naše dijaspore da mu pomognemo, svi u njegovoj kući su teški bolesnici i puka sirotinja, bez ozbiljnije pomoći države, dobri ljudi su mu jedina nada – poručuje poznati humanitarac.
Hvala “Vestima”
Ne znam da li bih još bio u životu da me pre sedam godina nisu posetile “Vesti” koje su prve prenele priču o mojoj teškoj muci i sirotinji, a potom su stigli i eto, dobio sam zdravstveno osiguranje, a bio sam i na pregledima u Beogradu, hvala im beskrajno što su i dalje uz mene – naglašava Miloš.
