Ovu sportsku godinu između ostalog obeležio je povratak brojnih vrhunskih stručnjaka u Srbiju. Ponovo su na našim terenima košarkaški treneri Željko Obradović, Svetislav Pešić i Goran Miljković Finac, a na odbojkaški parket u domovinu su došli Željko Bulatović, Vladimir Vasović… Među njima je i jedan od naših najtrofejnijih odbojkaških stručnjaka Darko Zakoč, koji je seo na klupu ženske ekipe Partizana. Trener koji je sinonim za osvajanje titula preuzeo je crno-bele, pošto se uprava odlučila za promenu posle lošeg početka sezone i brojnih poraza.
Sa jednim od naših najistaknutijih stručnjaka mladi sastav je već popravio loš utisak sa početka sezone i predstoje mu bolji dani. Uspešni trener ima velike uspehe na domaćoj i međunarodnoj sceni. Vodio je užičko Jedinstvo u vreme najvećih uspeha, nastavio je sa osvajanjem titula u beogradskom Poštaru i Partizan Vizuri. Trofejni niz je nastavio u inostranstvu, sa Konstancom i Albom u Rumuniji. Lansirao je ekipu iz malog Blaža u vrh rumunske i evropske odbojke.
Zakoč je preuzeo tim Partizana posle četiri poraza. Njegovim dolaskom ekipa se probudila. Ostvarena su četiri trijumfa, a posebno je značajan poslednji trijumf protiv donedavno neporaženog lidera i večitog rivala Crvene zvezde:
– Prezadovoljan sam trijumfom protiv crveno-belih, pošto će mnogo uticati na psihologiju devojaka. Drago mi je što smo rešili u svoju korist ovaj bitan meč. Mi smo pre utakmice imali ulogu autsajdera, večiti rival je bio veliki favorit. Do duela sa nama nisu znale za poraz. Možda nas je rival malo potcenio posle prednosti koju je stekao. Moja ekipa je pokazala ogromnu borbenost i karakter, ginule su za svaku loptu. Ovaj trijumf će dosta značiti za nastavak prvenstva. Stekli smo samopouzdanje. Ovo je potvrda da dobro radimo i tako treba da nastavimo.
Vratili ga prijatelji
Vaš povratak u Partizan je, ipak, bio iznenađujući?
– Sve se desilo neočekivano. Usledio je poziv prijatelja
Željka Tanaskovića i Duška Nikolića, koji sam prihvatio. Poklopile su nam se želje i interesi. Cilj je stabilizovati klub i napraviti dobru priču za budućnost. Presudila je moja velika ljubav prema crno-beloj boji koju volim od detinjstva. Vodio sam Partizan Vizuru pre osam godina, ali ovo je sada pravi Partizan. Posle višegodišnjeg boravka u inostranstvu uželeo sam se povratka u Srbiju. Želeo sam da se malo smirim, ali još imam ogromnu volju da radim i ne plašim se posla. Ovo je novi izazov, da ponovo stvaram, to je moje opredeljenje godinama.
Vaše ekipe su se uvek borile za titulu. Sada je situacija drugačija, kakvi su planovi u ovoj sezoni?
– Nikada nisam davao velika obećanja. Moramo da radimo kako bismo došli do rezultata. Ekipa je dosta mlada i to je razlog lošeg starta u prvenstvu, gde ima dosta kvalitetnih timova sa iskusnim odbojkašicama. Pokušaćemo da izborimo plasman u plej-of. Raspored je dosta težak, igramo sa ekipama iz vrha. Ne postoji čarobni štapić da sve krene odjednom kako treba. Ovo je period adaptacije i sada se privikavamo. Devojke polako vraćaju samopouzdanje, ali je potrebno vreme da steknu stabilnost. Ne treba da se osvrću na ono što je bilo već da na svakom treningu popravljaju greške i napreduju kroz utakmice. Odavno nisam bio u ovakvoj situaciji, jer sam vodio klubove koji su jurili prva mesta i trofeje. Stres i presija su bili konstantni. Za sadašnji rad imam ogroman motiv. Ekipa ima potencijal, ali ćemo pokušati tokom pauze da se pojačamo na nekim pozicijama.
Prija povratak
Kakav stil igre ćete forsirati sa Partizanom?
– To zavisi od mojih učenica i njihovih mogućnosti. Trenutno radim sa onim što imam i hoću da izvučem maksimum iz njih. Snažan blok je jedna od osnova odbojke, ali neophodno je brzinom i preciznošću i agresivnim servisom napadati rivala.
Ova situacija verovatno vas podseća na period kada ste stvarali šampionski tim Jedinstva iz Užica?
– Moglo bi tako da se kaže. Grupa entuzijasta sa mnom u Užicu krenula je od Srpske lige i došli smo do šampionskih visina. S tim što sam u Jedinstvu proveo dug period, a sada je ovo zatečeno stanje. Imamo dogovor do kraja sezone. Po završetku ćemo razgovarati o daljoj saradnji. Mada mi prija ova promena uželeo sam se domaće odbojke.
Iskusni stručnjak nije mnogo pratio prvenstvo Srbije prethodnih sezona:
– Pričao sam sa odbojkaškim radnicima i kolegama, zaključak je da je došlo do velikih pomaka u ženskoj odbojci. Imamo nekoliko veoma kvalitetnih sastava. Naš šampion Ub igra u Ligi šampiona. Taj podatak govori da srpske ekipe igraju prepoznatljivu odbojku i da mogu da se nose sa kvalitetnim evropskim klubovima. U tu grupu sigurno ne spadaju timovi iz Italije, Rusije, Turske i Poljske, ali je napravljen ogroman korak napred.
Dobri rezultati reprezentacije omogućili su jačanje klubova širom Srbije:
– Osnovu našeg nacionalnog tima u poslednje dve decenije su činile odbojkašice koje su karijeru počele u klubovima iz unutrašnjosti. Kasnije su svoju karijeru razvijale i nadograđivale u većim centrima i tako se potpuno afirmisale. Dobro je to zbog daljeg razvoja srpske odbojke. Mlade igračice kojih ima u svakom klubu garantuju da uz dobar rad mogu da napreduju i kvalitetno se razviju, što je dobro za reprezentaciju.
Vodili ste mnogo utakmica i osvojili brojne trofeje. Koji meč posebno pamtite?
– Značajni događaji mi ostaju u sećanju po ciklusima. Jedinstvo je prve trofeje osvojilo 1993. i 1994. Sećam se dvoboja sa Crvenom zvezdom u prepunoj užičkoj dvorani. Potom sam sa beogradskim Poštarom osvojio tri duple krune uzastopno, ali se sećam evropske utakmice protiv bogatog kluba iz Ankare. Dragi su mi mečevi sa rumunskim timovima na međunarodnoj sceni. Sa Konstancom u polufinalu CEV kupa i sa Albom u finalu Lige šampiona.
Savremena Rumunija
Koliko je pandemija uticala na odbojku?
– Celokupan sport, a samim tim i odbojka, nisu ostali imuni na ono što se dešava. Osetno su smanjeni budžeti pojedinih klubova. To se posebno odnosi na manje sredine. Međutim, i u otežanim uslovima odbojka nastavlja da živi.
Rumunija je postala obećana zemlja za naše igračice, ali i za one sa prostora bivše Jugoslavije?
– Veliki broj sportista iz naše zemlje je u Rumuniji. Ne samo odbojkašice, već ima dosta odbojkaša, fudbalera i košarkaša, rukometaša i vaterpolista. Nije to nekadašnja Rumunija, koju pamtimo s kraja osamdesetih godina i vremena Čaušeskua. To je sada stabilna država, članica Evropske unije sa mnogo stranih investicija. Napredak u odnosu na raniji period je ogroman. Mnogo se daje za sport. U odbojci su dobri ugovori, lokalne samouprave dosta ulažu. Svi odbojkaški klubovi su državni, osim Galacija koji je privatna investicija. U ligi ima dosta kvalitetnih ekipa.
Alba je sa vama ostvarila najveće klupske uspehe?
– Dugo sam radio u Rumuniji. Bila je to lepa sportska priča. Prvo sa Konstancom, a potom Albom. Bio sam u dva evropska finala i osvajao domaće trofeje. Uradio smo dosta sa ekipom iz male sredine kakva je Blaž, ali je pravi sportski centar. Predsednik kluba, iako nije iz sveta odbojke, upijao je sve ono što se traži od njega. Mojim dolaskom krenuli smo u ozbiljan projekat i polako napredovali. Rasli smo iz godine u godinu. Uveren sam da će sa novom dvoranom, njihova priča biti još kvalitetnija.
U svim tim uspesima, uglavnom, ste se oslanjali na saradnike i odbojkašice iz Srbije?
– Želim da pored sebe uvek imam ljude čiji mentalitet i kvalitet poznajem. To je neophodno da bi se došlo do rezultata. Zato sam u stručnom štabu i na terenu želeo da imam naše ljude – zaključio je Zakoč.
Treneri-stvaraoci
Pored Darka Zakoča u srpsku odbojku vratilo se još nekoliko trenera – Vladisavljev, Vasović, Bulatović…
– Drago mi je što su iskusni stručnjaci ponovo ovde. To su treneri koji imaju rezultate i potvrdili se u poslu, to su veoma dobre stvari. Oni će mnogo doprineti razvoju i stvaranju novih, mlađih naraštaja. Momci i devojke samo treba da nas prate u radu i usvajaju znanje koje želimo da im prenesemo. Odbojka je postala neumoljiva.
Trenirao fudbal i košarku
Između fudbala, košarke i odbojke za svoj životni poziv odabrao je jedan od najtrofejnijih sportova. Darko ističe:
– U moje vreme deca su bila svestrana. Poput mnogih trenirao sam više sportova – fudbal, košarku i odbojku. Obožavao sam Dragana Kićanovića, Bjorna Borga i Johana Krojfa. Oni su mi bili uzori. Ipak, najviše ljubavi usmerio sam ka odbojci. Moj nastavnik fizičkog vaspitanja, Aco Jovanović, bio mi je kao otac. Mnogo je uticao da se posvetim ovom sportu.
Srbija ima budućnost
Trofejni trener smatra da ne treba brinuti za odbojkašku budućnost naše zemlje:
– Sistemski rad koji imamo omogućava da se nadoknadi odlazak onih koji završavaju reprezentativnu karijeru. Imamo dovoljno mladih i talentovanih igračica spremnih da izdrže teret nošenja nacionalnog dresa. Mada nije lako zameniti Milenu Rašić ili Maju Ognjenović, selektor Zoran Terzić to godinama izuzetno dobro radi. Očekujem da i dalje budemo u svetskom vrhu. Imamo nešto što drugim selekcijama nedostaje – pobednički mentalitet i upornost. To je velika prednost u odnosu na rivale!
Vicešampion Evrope sa Albom
Darko Zakoč je igrao u finalu Lige šampiona 2018. sa Albom iz Blaža. Posle odličnih igara u grupi je nadmoćno osvojeno prvo mesto. Klub je dobio domaćinstvo fajnal-fora ovog takmičenja u Bukureštu. U polufinalu u fantastičnoj atmosferi pobeđen je turski Galatasaraj 3:1. U finalu protiv još jednog moćnog rivala iz Turske nije bilo dovoljno snage i sreće. Vakif je slavio sa 3:0. Uprkos porazu rumunski sastav je ostvario istorijski uspeh.
Uspešna karijera
Sjajnu trenersku karijeru Darko Zakoč počeo je u užičkom Jedinstvu, sa kojim je stigao do osam titula. Ova ekipa je zbog uspešnih rezultata 1994. proglašena najuspešnijim ženskim sportskim kolektivom u Jugoslaviji. U bogatoj trenerskoj karijeri Darko Zakoč je osvojio preko 30 trofeja. U Srbiji je osim sa Užičankama velike uspehe ostvario sa beogradskim Poštarom i Partizan Vizurom. Vodio je odbojkašice Vršca i italijanskog prvoligaša Amatori Vols iz Barija. Sa rumunskom Albom iz Blaža pored domaćih titula ostvario je uspehe u Ligi šampiona, a sa Konstancom igrao u finalu CEV kupa. Trenirao je kadetsku, juniorsku i seniorsku žensku reprezentaciju Jugoslavije od 1996. do 2001. Više puta proglašen je za trenera godine. Menadžer rumunske ženske reprezentacije bio je od 2010. do 2012. Pre četiri godine postao je počasni građanin Blaža.
Ogromni ugovori
Šta mislite o milionskoj ponudi Fenerbahčea italijanskoj reprezentativki Paoli Egonu?
– Dosta dugo vlada ogromna disproporcija u odbojkaškim transferima. Stvoren je krug od 10 do 15 igračica koje uzimaju milion evra po sezoni. Nekada nije bilo tako, ali sada postoje klubovi koji to mogu da plate. Nema više velikih transfera u Azerbejdžanu, ali vratila se Italija, a Turska ima tri-četiri ekipe koje su finansijski veoma stabilne.
