Želim da moja kompanija obezbedi da svaki čovek, a naročito dete, može da uživa u najsuperiornijoj hrani na svetu – medu, po cenama koje svako može da priušti uz održiv način proizvodnje kojim ćemo sačuvati 20.000 divljih pčela, a samim tim i planetu.
To je moj plan kojeg se setim, na početku i kraju svog standardnog američkog radnog dana, koji traje najmanje 12 sati. Osećaj da radite za dobrobit svih daje neverovatnu energiju i čini život prelepim i svrsishodnim, kaže Darko Mandić (30), suosnivač startapa MeliBio, kompanije koja je proizvela med bez pčela.
– MeliBio sam osnovao 2020. godine u Berkliju sa dr Eronom Šalerom. Za manje od godinu dana uspeli smo da dizajniramo osnove naše tehnologije koja je u procesu patentiranja, proizveli jestive uzorke meda i podigli investiciju od blizu milion dolara od devet investitora iz SAD i EU za dalje istraživanje i razvoj – priča Darko za “Vesti”.
Ukusan kao pravi
Prateći lansiranje proizvoda u SAD kao što su burger proizveden bez mesa, zatim mleko bez krave i jaja bez kokoške, Mandić je osetio da je sledeći proizvod med.
– Magazin Nacionalna geografija je početkom ove godine objavio da oko četvrtina pčelinjih vrsta nije viđena u prethodnih 10 godina. Ljudi znaju za medonosne pčele, ali ne znaju o uticaju tih pčela koje ljudi gomilaju u košnice radi proizvodnje meda, a iste zatim uzimaju teritoriju i hranu od divljih pčela, koje su još bitniji oprašivači. I sve to zarad profitiranja na proizvodu koji je u narodu poznat kao “jestivo zlato”. Praveći med bez pčela ne samo da omogućavamo da divlje pčele opstanu, već da i med proizvedemo po ceni koja će ga učiniti dostupnim svima, a ne samo onima sa dubokim džepom. Dodatno, garantujemo da med proizveden u fabrici neće sadržati nikakve toksične supstance, što za med koji prave pčele nije moguće tvrditi. One lete i do pet kilometara od svojih košnica i često pokupe pesticide sa oprašivanih poseda – objašnjava naš sagovornika kako je došao na ideju.
Med je jedna od namirnica sa najkompleksnijim ukusom. Mandićev tim uspeo je da stručnjake za senzorsku analizu “prevari” misleći da su konzumirali med koji su proizvele pčele, a to je zapravo bio MeliBio
med.
– Cilj nam je da naš proizvod bude najukusniji med na svetu i da ima sve nutritivne benefite koji idu uz pčelinji med. Iako još nismo na tržištu, imamo dvadesetak kompanija iz celog sveta koje su iskazale interesovanje za naše proizvode. Posebno američke kompanije žele da budu prve u nabavljanju novih proizvoda i namirnica, te svakodnevno dobijamo upite – ponosan je Darko.
Lekcije iz Beograda
Mandić je rođen u Hrvatskoj, a prve godine njegovog života obeležio je rat u bivšoj Jugoslaviji u kojem je izgubio dedu.
– Odrastao sam u porodici koja se trudila da na život gleda kroz veru u bolju budućnost. Kao izbeglice smo došli u Srem, u selo Šimanovce, kod Pećinaca, gde sam uživao u bezbrižnom odrastanju, koje se nastavilo za vreme pohađanja srednje ekonomske škole koju sam završio u Staroj Pazovi. Sa polaskom na fakultet usledilo je preseljenje u Beograd, gde sam završio ekonomiju na Fakultetu FEFA. Beograd je grad koji me je najviše naučio i iz njega sam se 2019. godine, sa rancem na leđima i mnogo životnih i poslovnih lekcija, zaputio za San Francisko, gde danas živim sa suprugom Milicom – priča Mandić.
Ovog uspešnog mladića Kalifornija je oduvek oduševljavala progresivnim idejama.
– To je mesto na kojem tehnologija sreće sve ostale industrije i menja ih iz korena. Prateći uspehe kompanija kao što su Bedžond Meat
, Oatldž, Eat Just, koje se bave proizvodnjom mesa, mleka i jaja, bez životinja, bio sam inspirisan da pokrenem kompaniju koja će izmeniti industriju meda. Čim sam došao u San Francisko tražio sam svaki mogući događaj na kom se okupljaju ljudi iz industrije hrane, naučnici, investitori. Tako sam na jednom od njih susreo dr Erona Šalera i posle dugog razgovora o pčelama i budućnosti hrane, shvatili smo da delimo iste vrednosti, ali imamo različite profesije i radna iskustva. To nas je kvalifikovalo za savršen osnivački tim – seća se on.
Direktor u 22. godini
Darkova baka imala je restoran i maslinjak u Dalmaciji, a otac firmu za transport, zato on voli da kaže da mu je biznis došao sa porodicom.
– U šali kažem da sam naučio slova iz fakture, a ne iz Bukvara. Moj prvi kompanijski posao, odmah po završetku fakulteta, bio je u jednoj velikoj domaćoj prehrambenoj firmi u Pomoravlju. Imao sam mnogo sreće da se nađem u timu iskusnih ljudi koji su uspešno plasirali srpski med u inostranstvo. Tražili su tada mladu radnu snagu da im pomogne sa otvaranjem novih tržišta. Rado sam se odazvao pozivu i tu proveo tri godine svog života napredujući do mesta direktora sa 22 godine. Odgovornost koju sam tako mlad dobio, oblikovala me je i spremila za velike poduhvate. Dalje sam nastavio u istoj industriji sa drugim kompanijama, upravljajući projektima plasmana srpskog meda na tržišta 15 zemalja, od kojih su mi najveće bili Norveška, Nemačka i Španija. Med je jedan od najsuperiornijih proizvoda koji je ikada postojao, međutim kada sam 2019. godine otkrio istraživanja koja pokazuju da je proizvodnja meda zapravo jedan od glavnih destruktora biodiverziteta pčela, bio sam zatečen. Nisam od onih koji na prošlost gledaju sa setom, već na istu gledam kao na knjigu sa lekcijama za budućnost. Odlučio sam da svoje znanje iz industrije primenim i iskoristim da radim na rešenju koju će tu industriju učiniti održivom, proizvoditi kvalitetan med, ali bez pčela – zaključuje Mandić.
Srbija kao brend
Mandić se u Americi, kako kaže, od prvog dana osećao kao u svojoj zemlji. Okružio se ljudima koji bez obzira na to kojim se poslom bave, žele da menjaju svet nabolje. Da se brzo uklopi pomogli su mu i zemljaci.
– Oduševio sam se srpskom dijasporom koja je mene i suprugu uspešno i brzo usmerila u pravcu integrisanja u američko i lokalno društvo. Polako uspevamo da pravimo i dublje konekcije sa Amerikancima, koji su na spoznaju da dolazimo iz Srbije imali samo pozitivne komentare. Doduše, dobar deo njih su i poznavaoci sportova, pa im je s tim u vezi Srbija brend koji vole i poznaju – kaže sagovornik “Vesti” kome iz zavičaja najviše nedostaju porodica i prijatelji.
Hrana iz laboratorije
Do 2050. godine će na planeti zemlji živeti oko 10 milijardi ljudi. Hrana iz laboratorija je jedini način da se tolika usta prehrane bez ugrožavanja planete.
– Poljoprivreda kakvu danas znamo jedan je od najvećih zagađivača i emitera ugljen-dioksida. Daljim razvojem tehnologije, hrana iz laboratorije će postati jeftinija i dostupna svima. Tehnologija će nam pomoći da je proizvodimo po niskim cenama, pa verovatno niko u budućnosti neće biti gladan. Osim toga, kvalitet te hrane će biti bolji, jer mnogi investitori ulažu milijarde dolara u ovaj sektor – objašnjava Mandić.
