Pevač Darko Lazić progovorio je o svemu što je u proteklom periodu intrigiralo javnost i punilo novinske stupce.
Darko je otvoreno govorio o aferi sa pevačicom Oliverom Matijević, koja tvrdi da je bila sa njim u vreme kada je bio sa Marinom Gagić.
Pevač je pričao o bivšoj verenici Marini, sa kojom je čak i na sudu, ali i o bivšoj ženi Ani Sević, kao i njegovoj odvojenosti od dece, ćerke Lorene i sina Alekseja. Ističe, to mu mnogo teško pada i najviše bi voleo da se budi pored svojih naslednika, te da nije ovako kako jeste.
Lazić je u svojoj ispovesti pričao i porocima, novcu, greškama zbog kojih ističe da ne može da kaže da je srećan čovek, porodičnoj tragediji, a na pomen pokojnog oca Milana Lazića potpuno se slomio i sa knedlom u grlu jedva dovršio rečenicu.
Na relaciji si Beograd, Novi Sad, Brestač? Zašto si odlučio da odeš iz rodnog Brestača?
– Beograd onako, manje-više, Novi Sad i Brestač više. Jednostavno, nije postojao neki poseban razlog, hteo sam malo da se sklonim iz tog društva, iz tog okruženja i prijalo mi je, iskreno. Prija mi i dalje.
Da li si zbog Barbare izabrao Novi Sad?
– Novi Sad sam voleo i ranije, najlepši mi je to grad. Nekako sam ga zavoleo. Naravno, i zbog nje, jer je ona već tamo, i – zašto da ne!
Kako izgleda zajednički život sa Barbarom?
– Jako sam zadovoljan, super se slažemo, razumemo se i to je jako bitno.
Kakva je Barbara, čime te je osvojila?
– Ona i ja smo dosta slični, ima mnogo toga, kada bih počeo da pričam – nikad kraja. Najbitniji je taj neki zajednički jezik i to razumevanje, prag tolerancije koji mi jako odgovara. Bavimo se istim poslom i razumemo se.
Da li se ženiš ili ne? Imaš li to u planu?
– Nisam ni počeo vezu, a već sam se oženio, razveo i prevario, kako novine pišu. Ne planiram više ništa unapred, neka ide sve svojim tokom kako ide, lagano.
Ne piše se ništa bez povoda.
– Pišu dosta toga, većinom da. Ako ti neko da povod, neko nešto kaže, ne znači da je tako. Razumem, kad sam ja u pitanju, šta god da uradim, od muve se pravi slon, toliko sam zanimljiv medijima da je to neverovatno. I dalje se pitam zašto ja, zašto preko moje grbače, zašto svi preko mene hoće da postanu poznati, popularni, zašto sam ja toliko bitan? Veruješ li ti meni da je istina mnogo gora nego što se priča? Na primer, Olivera u mom životu nije niko i ništa. Marina je moja bivša devojka sa kojom imam dete. Olivera je moja koleginica sa kojim sam radio par puta. Sada su ona i Marina najbolje drugarice, a nisu mogle da se podnesu zato što je Marina bila ljubomorna na nju, jer smo radili par puta zajedno! Ne znam odakle Olivera, da upada u ovu priču, prepiske neke… Svi znaju da ja Instagram profil nisam koristio četiri godine, da je bio hakovan. Pa priča da, dok je Marina bila trudna, da sam bio sa Oliverom… Tada sam bio u banji, godinu dana sam bio čak nepokretan! Nemam pojma šta je tu istina, ne znam ni ja, mene zbunjuju. Da li sam ja bežao iz banje da bih bio sa njom, nepokretan i u kolicima?! To je neka njihova priča, kontam da su obe besne, ali Olivera nema za šta da bude. Verovatno joj je zafalilo medijske pažnje, pa je tu Marina malo upala, “sad ćemo mi da napakostimo Darku, da se udružimo”.. Jako je tužno i jadno da ti sa nekim koga nisi mogao da podneseš, sad kao postaješ najbolja prijateljica da bi meni terala inat i da bi išla uz onu stvar, samo ispada jako smešno i pogrešno. Treba da se mane tih stvari, da me ostavi da živim svoj život, jer ja njih ne diram, bolje da ne diraju ni one mene.
Rekao si da se njih dve nisu podnosile, koji je konkretan razlog?
– Pa za svaku devojku koja peva sa mnom, naravno, moja devojka tadašnja pomisli “Darko je ženskaroš!”. Takav glas me bije, “Darko je najveći ženskaroš”, “Darko je najveći švaler”.
Pa nije da nisi.
– Jesi ti mene zvala da me za*ebavaš ovde?
Zvala sam te da pričamo iskreno, budi iskren.
– Ne znam stvarno šta one hoće da postignu time. Ako su se one oglasile, zašto da se ne oglasim i ja? Hoću da kažem onako kako jeste, onako kako mislim da jeste. Ne treba im to, neka vode svoje živote, ova ima neku svoju pevačku karijeru, nek to nastavi. Nije dobro da to ide preko mene, neće ništa postići, a Marina koliko znam pokreće neki biznis od Jutjuba ili Instagrama i treba malo više da se brine o tome, a ne o mom životu. Marini sam rekao samo jednu stvar koja je meni bitna, a to je da imamo dete, da ćemo o tom detetu brinuti zajedno. Niti joj branim da ima dečka, niti da li će imati, samo je bitno da taj neko bude dobar prema mom detetu, jer znam da će moja devojka biti dobra prema njemu. Neka vode svoj život, mene neka stave na stranu, a neka preko nekog drugog one prave svoju karijeru.
Koliko često viđaš decu, kada si ih poslednji put video?
– Lorenu sam video skoro, bila je kod mene, a Alekseja viđam kada se dogovorim sa Marinom. Ona je nešto izjavila da ne viđam dete, da me dete ne traži. Kako i da me traži, ima dve godine, dete još ne zna ni da priča! Kaže kako mene ne zanima dete, da ne plaćam alimentaciju. Ona prva zna da to nije tako, da svakog oca zanima svoje dete, a ne ona njena čuvena rečenica koju mi napiše “Otac kao kolac”. Voleo bih da je dete svakog jutra pored mene, da se probudim pored njega, svaki normalan čovek bi, ne znam odakle to njoj uopšte, da izjavi tako nešto kad sama zna da to nije tako. Ali, shvatam ja nju, verovatno je besna dosta, mislim da je shvatila da je ona pogrešila mnogo u nekim stvarima i da se sada češka po glavi…
U čemu je ona pogrešila?
– To moraš nju da pitaš, ali nije isto sa mnom i bez mene. Sve sam rekao, ne moram da budem baš toliko otvoren.
Lorena je krenula u prvi razred, šta ti je rekla, kako joj je u školi?
– Tako je. Sve je super, baš sam se malopre čuo sa Anom, ona je u Milanu, vraća se za par dana, pa ću otići po Lorenu da dođe kod mene u Novi Sad.
U koju školu ide Lorena?
– Ne znam kako se zove škola, nisam zapamtio. Iskreno da kažem, ta imena ne pamtim.
Da li je privatna ili državna?
– Mislim da je privatna. Meni je generalno to nebitno da li je privatno ili državno, ali ajde, ja se sa Anom slažem sve što kaže.
Pisalo se da ti nisi isplatio Ani celu alimentaciju. Koliko si do sada isplatio i koliko je ostalo još da platiš?
– Ani sam platio celu alimentaciju. Ana i ja više nismo ni na sudu, okej smo, čak i više nego okej, normalno sve. Ne znam odakle Marini sad da njoj nešto dugujem, potegla je priču da ne plaćam redovno, ne viđam dete, ne kontam zašto. Imam svaku uplatnicu, imam sve preko računa, ne kontam šta osoba hoće da postigne osim što zna da sam slab na te stvari i hoće da me podstakne da se ja iznerviram i napravim neki drugi haos. Tu se malo zeznula, jer ja više nemam mesta za greške i neću da ih pravim. Imam decu o kojoj moram da brinem u budućnosti i ako ja ne budem brinuo o njima i potrudio se da napravim nešto u životu za njih neće niko. Tačnije, ja ne želim da neko drugi bude taj koji će da brine o mojoj deci, a da ja ne budem tu.
Zašto nisi mogao da se dogovoriš sa Marinom, zašto ste na sudu?
– Mi se nismo svađali, ona je to potegla, sud, sve. Mi nismo venčani i bez problema sam rekao, kada je rekla koliko hoće para – to je to, nikakav poblem. Kad nije imala za šta da se uhvati, onda kao “ajmo na sud”. Ništa neće postići, non-stop pokušava neke, ne direktne pretnje, nego sve nešto okolo naokolo, pokušava da me bocne. Kažem: “Nemoj to da radiš, nećeš uspeti da me iznerviraš, neću napraviti s*anje”. Neću, meni je dete, i jedno i drugo, bitnije od svega, a to što ona vidi drugačije, shvatiće… Mislim da je i ona malo dete u glavi, pa će shvatiti kad poraste.
Smatraš li sebe odgovornim ocem? Brineš li o deci, oni su ti na prvom mestu?
– Kako da brinem o deci, deca nisu pored mene? Kad su sa mnom brinem o njima i više nego što treba, za decu nikad nije previše, uvek kad su sa mnom najbolje brinem o njima i sve što požele imaće u životu. To što ja nisam tu, što radim i bavim se ovim poslom, što nismo zajedno Marina i ja ili Ana i ja, to ne znači da ne razmišljam o svojoj deci. Za sve što im treba ja sam tu.
Da li ti je žao što ih ne viđaš češće?
– Naravno da mi je žao, rekao sam, voleo bih da se budum svako jutro pored svoje dece, kao i svaki normalan čovek. Ne znam zašto od mene neko pravi kao da sam ja neki monstrum, da mi deca nisu bitna, da sam samoživ, ovakav, onakav. Kad je lepo kod Darka onda je sve lepo, a kad Darko nije tu onda je problem. Meni je malo preko glave više svega i malo sam prezasićen da me neko pravi da budem monstrum i da budem ono što nisam, kako sam ja najgori. Svima je lepo pored mene, veruj mi, a niko ne pita kako je meni. Ali, neću o tome, neću da me neko sažaljeva, kao “sažalte se na Darka, Darko je žrtva”. Nisam ja jadan, niti sam žrtva, ali ne volim kada se neko pravi žrtva, a nije.
Ko se pravi da je žrtva? Vidim da na nekog aludiraš.
– Ana je okej skroz, mene je jako iznerviralo što Marina počinje sa tim da je ona previše brižna majka. Dobro, to je normalno da si brižna majka, ne treba o tome da priča, da se time hvali, to je sasvim prirodno i normalno. Nemoj pljuvati oca svog deteta, ja za tebe nikad neću reći ništa, da smo na krv i nož posvađani to je naša stvar, ne mora da ide u javnost. Sada je meni malo prekipelo jer ti mene pljuješ javno – kako ne pitam dete za mene, kako sam ja ovakav i onakav.
Rekla je i da ne viđaš dete.
– Kako da ga viđam kad god zovem ona nije tu, uvek nešto ispadne, ili “nemoj sad” ili “nemoj ovo”. Okej, onda, kad može. Neću da pravim problem, sačekaću kad može. Ona mene pita: “A gde ćeš da ga vodiš, sa kim, ko ide sve?”. Mene to jako nervira. Druže, imam svoje dete, je l ja tebe pitam sa kim ti ideš i gde vodiš dete? On je moje dete, kao što je tvoje. Može, ali kao, u fazonu, “ne može da ga vidi Barbara nikako”, “ne može dete da bude tu gde je Barbara, da dete ne bude blizu nje”… Kažem: “Marina, kakve to veze ima sada?”. Šta je ona devojka skrivila, ne treba da upozna mog sina, ne razumem?!
Ti živiš sa Barbarom. Ako dete ode u Novi Sad, kako da je ne vidi?
– I to je uslov, da u Novi Sad ne može nikako, može kući u selu i to je to, i da ne bude Barbara tu, to je njen uslov. Zašto tako, ne kontam? Šta sad, treba li ceo život da se krije moje dete od nje, da ga ne upozna? Ona smatra da Barbara nije dovoljno dobra da bi bila uz našeg sina. Ne znam zašto. I sad, ona sutra nađe dečka, i ja kažem: “Može, ali nemoj slučajno da je bio blizu mog sina, polomiću vas oboje”. Treba li tako da kažem? To je tvoj život, naravno, mora upoznati tvog dečka dete, kakve to veze ima. Ima te neke forice koje mene jako nerviraju.
Šta kaže Barbara na to?
– Barbara, ne sad da je ja nešto branim, ali nju to ne zanima. Poštuje, deca, sve okej. Nju nervira samo što je non-stop uzimaju u usta i što ova brani da vidi dete. Totalno drugačije razmišljanje imam. Barbara isto mnogo drugačije razmišlja, ima drugačiji pogled na život. Ne smeta joj to što ja imam decu, naravno, prihvatila me je takvog. Za Marinu kaže da joj nije jasno zašto, hoće li ona tom detetu nešto uraditi? Jako je glupo što je Marina to tako uradila, ali okej, naše dete, njen izbor, ja ću ispoštovati sve i Barbara se ne ljuti. Ana kad je pustila Lorenu, ja sam sa Barbarom došao po Lorenu i Ana i Barbara su se upoznale. Najnormalnije pričale, zezale se, sve normalno. Smatram da će to i ovde biti normalno sve, za godinu, dve, kad se smire strasti, kad se kockice sklope. Stpljen – spašen. Zato se ja ne nerviram. Više me je pogodilo ovo što se desilo, što se pojavila Olivera i sad meni Marina i Olivera kao teraju neki inat. Jednostavno, neću da ih pominjem više, ovo je poslednji put. Jako su ispale smešne, ne znam kako bih to nazvao. Marina mi je bivša, Olivera je u pokušaju bila bivša, nikad ništa nismo imali. Kad sam ja bilo koju moju vezu krio, zbog čega?
Krio si neke afere, postoje prepiske…
– Za koje afere neko ima dokaz? Koje prepiske kad ja nisam koristio Instagram, to svi znaju, četiri godine ga nisam koristio, bio je hakovan, koristio sam dva druga profila. To znaju svi, Marina isto to zna, da nisam imao taj profil. Čudno…
Kako to da se te bivše, odnosno “bivše u pokušaju”, kako kažeš, kače na tebe bez razloga? Zašto ne na nekog drugog, nisi ti najpopularniji pevač u Srbiji?
– Nije sa mnom baš toliko ružno kao što pričaju. Ajde što se kače bivše, ali ove što nisu bivše, što nikad nisu imale ništa sa mnom. Olivera je pokušavala, ja nikad ništa sa njom nisam pokušavao, ja to i ne znam.
Ti i ne varaš?
– Varam redom, najviše na svetu! To varaš ili ne varaš, to je nebitna tema, moja stvar, niko nije svetinja, niko nije cvećka, kad ulaziš sa mnom u vezu znaš sa kim ulaziš u vezu. Ko sam, šta sam. Nisam bio neko drugi, pa postao ovo što sam sada. Nikoga nisam terao da bude sa mnom! Jedino što znam je da sigurno niko nema dokaz da sam ja nešto loše uradio. Sve je u životu dozvoljeno, ali budi mangup i uradi kako treba, da niko ne sazna.
Pominješ da niko nema dokaz, znači to je sve tako, ali nema dokaza?
– Imam 30 godina, dvoje dece sa dve žene i sad meni neko da nabija na nos šta je nekad bilo?! Pričamo o nekoj devojci, ajde da ja sad počnem da istražujem, naći ću i iskopaću nešto sigurno, ali to ne želim, ali iskopaću sigurno i kad budem sto posto siguran reći ću tako je, a ne kada ne budem siguran. Čitao sam prepisku, da li tu piše nešto možda o varanju? Meni tu piše kao neko muvanje, a ne piše nikakva prevara.
Zašto bi se tako dopisivao sa nekim, obećavao, da nema ničega između vas?
– Pa šta, tako se dopisujem sa nekim iz za*ebancije.
Da li postoji nešto, u odnosu sa Marinom, zbog čega se kaješ?
– Ne kajem se ni zbog čega. Bilo je lepo dok je trajalo, bilo je najlepše, imamo predivno dete, divnog anđela i to je meni najbitnije. Mogao bih samo da kažem da bih voleo sve da se završi, da se stavi tačka na sve. Nije išlo i idemo dalje. Ne treba ona mene da uzima u usta i da bilo šta pokušava, jer to je jako ružno, imamo dete. Smatram da će sve ovo proći samo treba da prođe malo vremena, ona malo da se smiri. Razumem da je besna, nikome nije svejedno, ni meni, svi smo mi besni, prvo ja na sebe, što sam sebi mnoge stvari dopustio, verovatno i ona tako sebi kaže. Jednostavno, treba da se malo smire strasti, strpljen – spašen, biće sve u redu.
Da li bi ti voleo da se pomiriš sa njom?
– Kod mene je – ako jednom pukne tu više nema šta da se traži. Raskidali jesmo, ali kao sada ne. Smatram da osoba sa kojom već dugo nisi ne može ti više nikad biti ta, ohlade se ljudi. Pisalo se kao ja nju varam… Ne! Dugo već nije išlo među nama, i pre Barbare, mi smo već bili na ivici da raskinemo i to se znalo. Ne možeš ti mene da promeniš i da praviš od mene ono što nisam. Ti si me prihvatila takvog, a ako si me prihvatila to je to. Znala si ko sam, odgovaralo ti je u jednom trenutku, a sad kad ti ne odgovara kažeš “ne ide više, ohladila sam se, ja tako ne mogu”, a ne da se svađamo kao kerovi, da se rastavljamo i da se preko medija pljujemo. To najmanje želim, to je jako ružno i jako fuj. Malo više sam tvrdoglav i ne volim kad mi neko ponavlja šta je dobro i šta nije dobro za mene. Ja onda baš kao za onu stvar, baš sve kontra radim, jer vrlo dobro znam šta smem, a šta ne smem. Sad ti mene ubijaš tu non-stop i kljucaš. Bilo je lepo dok je trajalo, ne bih da se vraćam na sve to, želim joj svu sreću ovog sveta. Jednostavno, imam neko poštovanje prema njoj, jer je ona majka mog deteta. Znam da nije loš čovek, jednostavno je sad zbunjena.
Kako ti sada živiš, kako si?
– Ljudi koji mene ne poznaju, kad me vide i znaju koji su moji problemi, gledaju kako se ja lepo smejem, kako se ponašam kao da mi je sve savršeno u životu… To je moja veličina.
Jesi li srećan, generalno, u životu?
– Moj život se ne može nazvati totalna sreća, mnogo ružnih stvari je iza mene, gde se borim, a znam da ću biti srećan jer imam za koga da budem srećan, za decu i porodicu, moju majku, mog brata, moju ljubav, jer ja moram da budem srećan da bi svi oni bili srećni svi.
Da li si nekada plakao od sreće?
– Od sreće ne.
Od tuge?
– Često…
Malo pre si rekao da ti Marina kaže da ne možeš da vidiš dete iz nekog razloga. Da li te to pogađa?
– Stvarno misliš da mene te neke stvari ne bole, da ja neke stvari ne vidim, samo zato što se ja ne ponašam i ne izgledm tako? Svima izgleda “vidi njega, njega boli uvo, on tera svoj život, ne šiša on nikog, on je lud i to je to”. Nisam ja od kamena, imam srce, veliki sam emotivac samo što to ne pokazujem, ne moram da pokazujem da se drugi hrane mojom nesrećom, a to bi jedva dočekali. Moj osmeh ih ubija i zato i jeste sve ovako, osmeh je moje najveće oružje, moja mana i moja vrlina.
To bi trebalo iskrenost da bude, a ne osmeh.
– Iskren sam jako! Umem da slažem, kao i svaka normalna osoba, nisam ja cvećka, mogu sve, ali kad pričamo iskreno i ozbljno, onda pričamo iskreno i ozbiljno.
Onda iskreno i ozbiljno, da li si se rešio poroka u životu? Alkohoh, droga, kocka…
– Kocka, to je neki novi porok, nisam za to znao… Poroka se nikada neću rešiti, jednostavno volim da popijem, i šta sad, živa duša. Bavim se tim poslom da nikad neću prestati, ali ne preterujem. Ne mogu ni da popijem kao što sam mogao nekada, zbog operacije želuca, bubrega i svega. Ne mogu kao pre, ali moram da popijem. I ja sam živa duša. Kockao se nisam, za drogu svi znaju, to je bilo odavno. Ne varam, žene ne jurim, pušim cigarete. Stvarno se kockao nikada nisam, to je za pametne ljude, a ja ne znam ni da računam, a tek da se kockam!
Na društvenim mrežama videli smo da voziš, šta je sa tvojom vozačkom dozvolom?
– Vozim, naravno. Ne bih o tome… Jednostavno, kad me organi reda zaustave, ja ću im pokazati. Imam dozvolu.
Koliko su se promenili tvoji stavovi u životu otkad si imao saobraćajnu nezgodu?
– Iz dana u dan se čovek menja, pa i ja. Svaki dan dan drugačije razmišljaš. Meni je sad malo dojadilo i postaje jako naporno i nepodnošljivo sve ovo što se piše, a ranije stvarno nisam obraćao pažnju niti sam se odazivao na intervjue. Ne volim da pričam, da budem u novinama, sam sam sebi dosadio. Vidim novine – ja sam na naslovnoj strani. Čekaj, dokle više? Vidi, meni to stvarno ne smeta, ali sad je već ljudima u mom okruženju jako neprijatno, posebno užem krugu rodbine i porodici. Barbara, rekla je da joj ne smeta, ali svakome bi smetalo da se piše o glupostima. Ona je takav lav od čoveka, takav drugar da sve to može da podnese, da popričamo o svemu. Zaista dosta pričamo o svemu, a to mi jako odgovara kod nje. Razumemo se, jednostavno. Danas je jako bitno da imaš sa kim da porazgovaraš o svemu, nije samo kao ljubavnica, kao žena, kao kuvarica, treba da ti bude drugar, da ti bude nekako kao deo tebe, da možeš da se izjadaš kad si srećan, kad si tužan, u svakom trenutku da bude pored tebe, a ona je upravo to. Ne mogu da grešim dušu, svaka osoba sa kojom sam bio je bila uz mene, a meni najviše prija sa Barbarom, na istoj talasnoj dužini razmišljamo.
Da li je Barbara videla tvoje suze?
– Jeste. Ja nisam muškarac koji krije to. Muškarac koji ne plače nije muškarac.
Koliko kilograma si tačno smršao? Kako se hraniš sada?
– Smršao sam 109 kilograma, sada imam 73, 74 kilograma. Kao što vidiš ne jedem ništa! Šalim se, jedem dobro, često, a pomalo. Što češće jedem, to je bolje za mene. Sad sam stao sa mršavljenjem, ne bih smeo više da mršavim, milslim da sam preterao. Dobro je ovako.
Da li treniraš?
– Treniram u Novom Sadu, sa profesionalnim trenerom, počeću malo da treniram i boks.
Pre nešto manje od godinu dana imao si porodičnu tragediju, preminuo ti je otac. Kako si sada?
– Čak to nisam ni znao, mnogo sam psihički jak i stabilan, ponekad sam sebe iznenadim, a shvatio sam i zbog čega je to tako. Čovek, kad ga nešto pritiska on trpi u sebi, a to ne valja. Dosta puta se isplačem na sav glas, koliko god mogu isplačem se, jednostavno da izbacm neke stvari iz sebe, tu negativnu energiju. To je meni jako teško, izgubio sam oca, to je za mene stub kuće, nešto što mi je bilo najbitnije u životu, ali život ide dalje… I ja sam otac i ne smem da potonem. Ako ja padnem, pašće svi oko mene.
On je bio na operaciji smanjenja želuca kao i ti, posle čega je preminuo. Da li se zna šta se iskomplikovalo?
– To niko ne zna šta se iskomplikovalo. Operacija je, koliko sam ja upućen, prošla uspešno, on se valjda probudio ili nije, bio je u anesteziji, ne znam ni ja tačno… Uglavnom, ja ne mogu njega da vratim, niti da krivim nekoga, on je sam potpisao da na svoju odgovornost hoće da se operiše. Tu sad nema puno šta da se kaže dalje. Izbegavam da pričam o tome, ne mogu ga vratiti, on je sad na nekom lepšem mestu, gde ćemo se jednom videti…
Ima li nešto što mu nisi rekao, a da bi voleo da jesi?
– Ima mnogo toga…
