Blagdani pred nama predstavljaju posebno vreme, što je nepobitna činjenica, međutim, ono nije rezervisano samo za praznovanje sa najmilijima, već predstavlja i pravi trenutak da nekome koga i ne poznajemo izmamimo osmeh na lice, olakšamo tugu, pružimo ruku u nevolji…
Svrsishodno je na više načina, jer nesebičnim davanjem ne uzdižemo sebe u očima drugih, koliko razgaljujemo i sopstvenu dušu znajući da je nekome lakše zbog onoga što smo učinili, umesto što smo sedeli skrštenih ruku.
Najusamljenije mesto na svetu je ljudsko srce bez ljubavi. Da je srce bogatstvo koje se ne prodaje niti kupuje već daruje, ponovo nam svedoče naši verni čitaoci iz Australije koji su povodom predstojećih pravoslavnih praznika, Rajka Tarlać i grupa humanih donatora, sakupili i poslali 2.000 dolara za štićenike Humanitarnog mosta. Uz donaciju, posredstvom naše Redakcije, stigla je i prigodna poruka u stihovima, onima na koje su mislili:
Neka sve krene nabolje
“Neka vam od Božića sve krene nabolje, da imate za sve snage i volje, da vam sreća i zdravlje budu kao najlepši san, a mi vam želimo sve najlepše za taj dan. Sve što je lepo i što se srećom zove neka vas prati od godine nove, a sve što je ružno i brigu stvara neka vam odnese godina stara. Nije ni svaka godina ista, niti svaka zvezda istim sjajem blista, naša je želja da po Božjoj volji, vama dođu dani sve bolji i bolji. Najlepše želje vama i vašim porodicama: Ratka Zonjić, Vera Aleksić, Anonimni sveštenik SPC u Australiji i Rajka Tarlać.”
Ova humana družina je tim povodom, od navedene sume, po 200 dolara namenila za: Doris Bošnjaković iz Užica, Bajru Suljević iz Novog Pazara, Aleksandra Smukova iz Dobrinaca kod Rume, Moniku Terzić iz Beograda i Živku Stanojević iz Surčina.
Po 300 dolara je izdvojeno za porodicu Zarić iz Trnjaka kod Bijeljine i porodicu Pap iz Mužlje kod Zrenjanina, a 400 dolara za Vukomira Tomovića iz Novog Pazara.
Bolest i siromaštvo rame uz rame
Razlog zbog koga su Rajka Tarlać, žena koju je sudbina odnela iz rodnog Potkozarja kod Banjaluke u veliki svet, a čije srce istom jačinom kuca za stradalnike u Srbiji i u Srpskoj, kao i njeni isto toliko humani prijatelji odlučili da pomognu upravo ovim štićenicima i njihovim porodicama nije teško odgonetnuti. Zajednički imenilac svima su: bolest, siromaštvo i nemogućnost da se sa nevoljama izbore.
Upravo iz tog razloga, a po želji naših čitalaca iz daleke Australije, i ova pomoć će čim pre stići na adrese onih kojima je namenjena kako bi svima izmamila osmeh na licu, ali i kako bi praznike dočekali onako kako dolikuje.
Sudbine koje se ne zaboravljaju
Koliko su teške sudbine navedenih štićenika na koje su mislili dobrotvori sa Petog kontinenta, može se naslutiti na primeru mlade Doris Bošnjaković, koja se od rođenja, pre 28 godina, bori sa mnogim boljkama. Pored toga što je slepa, obolela je od cerebralne paralize i epilepsije. Za sve to vreme, njena porodica se nadljudskim snagama borila da joj omogući kvalitetnu negu i lečenje, što je iziskivalo sredstva koja sami nisu mogli da obezbede, pa su im dobri ljudi godinama pomagali.
Kroz slične nevolje i udarce sudbine prošao je i slepi momak, Aleksandar Smukov (15) iz Dobrinaca kod Rume, koji je bez vida ostao zbog malignog tumora očiju još kao mali dečak, a dobri ljudi širom sveta su mu spasli život omogućivši lečenje u Esenu.
Ni sudbine ostalih štićenika nisu ništa lepše i manje teže, o čijim nedaćama i zlehudoj sudbini pišemo i godinama unazad, koje su se urezale i u srce naših humanih čitalaca, koji ih ni danas ne zaboravljaju.
