O porodici Čolić iz Topole mnogo puta smo pisali, a njihova tužna sudbina dirnula je ljude širom dijaspore.
Ljiljana, sedamdesetogodišnja žena nedavno je izgubila nepokretnu i slepu ćerku Jelenu (48), a negovala je i sina Acu koji je više od deceniju i po bio štićenik našeg Humanitarnog mosta i koji je, nažalost, preminuo. Kao i sin, i ćerka Jelena je patila od nedovoljno istražene bolesti, odumiranja ćelija mozga, zbog čega je bila prikovana za invaliska kolica i bez vida.
Ljiljana, ponosna žena, priča tužnu priču.
– Aca je patio od odumiranja ćelija mozga, ali je nažalost izgubio životnu bitku. Od ove nedovoljno istražene, jako teške bolesti pati i Jelena koja je do pre desetak godina bila zdrava, vesela, požrtvovana i dobar radnik – govori ona.
Bolest je, prema njenim rečima, kao i u Acinom slučaju, stigla iznenada.
– Aca je na kraju bio prikovan za invalidska kolica, ali do zadnjeg časa vedrog duha. Sa ćerkom je bilo teže, jer je Jelena bila slepa, teško je govorila.
Po onoj staroj narodnoj “nijedna nesreća ne ide sama”, ostala je i bez brata, baš na godišnjicu sinovljeve smrti.
Sada joj je kao spas s neba naša čitateljka iz Adelejda B. G. poslala 200 dolara, koje su joj odmah uručene.
Ljiljana se kroz suze zahvaljuje plemenitoj ženi, i moli da joj prenesemo njenu ogromnu zahvalnost.
Tužno srce
Ovu namučenu ženu pritisle su razne bolesti, a ima i kataraktu, pa će morati na operaciju, jer sve slabije vidi.
– Tuga ubije čoveka. Nemam volje ni za šta, a u životu me održava samo to što mislim na svoju decu. Teško mi je mnogo. Srce mi se cepa, stalno plačem – priča drhtavim glasom.
