Veliko srce naše čitateljke, penzionerke Dušanke Krnete iz Štutgarta zaigralo je za ozdravljenje 12-godišnjeg Mihaila Kneževića iz beogradskog naselja Vrčin koji se hrabro bori sa teškim oblikom leukemije. Od donatorke je stiglo 200 evra, a roditelji dečaka, Ivana i Ivica Knežević, neizmerno su joj zahvalni.
Mihailo se, takoreći, preko noći razboleo od akutne limfoblastne leukemije, a zbog težine bolesti dalje lečenje je moguće u Italiji. Za to je potrebno 160.000 evra, pa je svaki novčani prilog pravi dar za život dečaka.
Njegova majka Ivana Knežević se čula sa donatorkom i ispričala nam kako je Dušanka ohrabrivala nju i njenu porodicu.
– Nemam reči kojima bih se zahvalila ovoj plemenitoj ženi. To sam joj i kazala u kratkom razgovoru kada je novac stigao. Vratila mi je veru u dobrotu i humanost – priča ona.
Krneta ih je, kaže, bodrila rečima, “samo napred”, “biće dobro”…
– Neka je Bog nagradi. Želimo joj svu sreću – poručuje Ivana.
Mali Mihailo se hrabro bori sa opakom bolešću i, kako kaže njegova mama, stoički podnosi sve muke kroz koje prolazi.
– Naš sin je veliki borac i to nam uliva snagu da nastavimo i da verujemo da će opet biti zdrav – priča ona.
Mnogo je brine što Mihailo, kome je telo izmučeno terapijama, slabo jede, a mora da bude na dijeti.
– Njegovi obroci ne smeju da budu masni, ni hrana teška, a ne sme da unosi u organizam ni vruće ni hladno. Uglavnom jede krompir i neke kašice – objašnjava brižna majka.
Mihailo, kako nam otkriva, često izgovori “hoću da se izlečim”.
– Ima dana tokom terapije kada se loše oseća i prizna da ne može da istrpi bolove. On shvata šta se dešava i kad to kaže pogađa nas pravo u srce – priča Ivana dok joj suze idu niz obraze.
Mihailu je neophodna transplantacija matičnih ćelija u Bolonji. Roditelji, a ni dečakova sestra ne mogu biti donori, već će donor biti tražen putem svetskog registra. Jedini način da sve uspe jeste da se novac prikupi što pre i da dečak otputuje u Italiju.
Kneževići ne gube veru u dobre ljude. Novčani prilozi se skupljaju i putem Fondacije Budi human, a uključena je cela Srbija i dijaspora.
– Svaki prilog nam je izuzetno važan i prekopotreban – kaže Ivana.
Mihailo je bio zdravo dete, pa je njegova mama, kada je oko Nove godine primetila da nije dobro, pomislila da je prehlađen.
– Dala sam mu tada neke lekove. Potom sam videla da su mu iskočile limfne žlezde na vratu. Otišli smo kod lekara, radili krvnu sliku, pa na pregled kod otorinolaringologa. Jednog od narednih jutara probudio se sa temperaturom, a krvna slika mu se mnogo pogoršala. Posle pregleda smo dobili strašnu dijagnozu, akutna limfoblastna leukemija – ispričala je drhtavim glasom.
Mihailovi roditelji su se do poslednjeg trenutka nadali da nije ništa ozbiljno.
– Odjednom smo se suočili sa teškom bolešću, a da nismo ni pomislili da tako nešto može da se desi – priča ona.
Ivana je medicinska sestra, a od januara je na bolovanju i ne odvaja se od sina s kojim je stalno na pregledima i terapijama. Porodica živi od skromne plate njenog supruga, Mihailovog tate.
– Uzrok bolesti se ne zna, a ništa nije ukazivalo da će se Mihailo razboleti – priča ona, uz pohvale za požrtvovanost lekara koji su sve učinili da se što pre postavi dijagnoza.
Ističe da veliku zahvalnost duguje svim lekarima sa klinike u Tiršovoj, posebno izuzetnom čoveku profesoru doktoru Dejanu Škoriću.
Dečakovi roditelji najviše strahuju zbog toga što je reč o izuzetno teškom obliku leukemije, ali ne gube nadu da će humanost pobediti i Mihailo otići u Italiju, gde su šanse za njegovo izlečenje mnogo veće.
– Mi samo želimo da naš mališan živi – kaže očajna majka.
Apel dobrim ljudima
Roditelji ovog dečaka su zahvalni svima u Srbiji i dijaspori koji pomažu da njihov sin ode u Italiju.
– Dali smo za lečenje sina sve što smo imali i jedino što nam preostaje je pomoć naših dobrih ljudi širom sveta. Drugog izlaza nemamo – priča ova majka u suzama.
Iscrpljen terapijama
Ivana Knežević kaže da je Mihailo prošao peti ciklus hemioterapije koja ga je dosta iscrpla, pa su se javile reakcije organizma i komplikacije.
– Mihailu su se pojavile bolne ranice, afte u ustima, boli ga stomak i teško jede. Teši nas što su bolovi, posle terapija, nešto manjeg obima nego ranije – objašnjava dečakova majka.
