Kada je u kuću Ćosića stigao poziv mlađem bratu Obradu da se brani otadžbina, Ljubomir nije mnogo razmišljao. Imao je tada četvoro dece, i peto je bilo na putu, a njegov mlađi brat je tek ušao u brak i nije imao dece. To je bilo presudno da Ljubomir opet ode u boj. Ovog puta kao trećepozivac Prve čete Prvog bataljona Četvrtog puka Drinske divizije. Poginuo je 15. decembra 1915. godine, a samo četiri godine kasnije podigli su mu spomenik krajputaš zahvalni brat Obrad, supruga Andrijana i sinovci.
Ostao na bojištu– Danas sa ponosom možemo da kažemo: "Ovo su koreni naši, sahranjeni na bojištu, na tom večnom svetilištu, a žive zauvek u našoj duši". Da li bi Srbije uopšte bilo da vas nije bilo, pa i nas vaših potomaka da li bi bilo – rekao je unuk Ljubomirov Radovan. |
Zub vremena i zaborav srušili su ga, napale su ga mahovina i lišaji, ali sećanje na stogodišnjicu Velikog rata i slavnog pretka udružili su unuke i pranuke ratnika da se krajputaš obnovi. Dragan Dimić, konzervator iz užičkog Narodnog muzeja, impregnirao ga je dajući mu novi sjaj.
– Bratu si svome rekao: "Ja idem a ne ti, brate, ti tek očekuješ prvo dete, a ja već imam decu!" Rekavši to svom bratu on je znao i osećao da bez dece ne raste kuća! On je osećao i znao da su deca slavuji u kući! Deda Obrad mi je više puta govorio plačući: "Niko nije imao takvog brata kao ja. On je i treći put otišao u rat i poginuo umesto mene!" Kako mi je baka Andrijana pričala, bilo je veče kada je otišao, decu je poljubio dok su spavala. Za nas, za tvoje brojne potomke, bio si i bićeš uzor koji nikad ne tamni – rekao je u prigodnom govoru Radovan Ćosić, penzionisani sveštenik, unuk Ljubomirov.
Ljubomir Ćosić je sahranjen na Kajmakčalanu pored svojih saboraca, gde je sahranjeno i srce Švajcarca dr Arčibald Rajs, velikog prijatelja srpskog naroda.
Pored obnovljenog krajputaša unuci i praunuci postaviše i klupu da putnik namernik može da sedne i oda poštu srpskom domaćinu, časnom čoveku koji je, kako Ćosići rekoše, sve što je okom video mogao da napravi.
Brojna familija Ćosića vodi poreklo iz sela Volujak kod Nikšića. Iz tog sela vode poreklo i preci velikog Dobrice Ćosića kome srpski narod i država tek treba da se oduže. Zbog sećanja na selo iz koga su otišli svom novom prebivalištu dadoše ime Volujac.
– Godinama su nam pričali o našem Ljubomiru. Njegovo delo živi u srcima nas unuka i praunuka. Obnovom ovog krajputaša želimo da mu se skromno odužimo za sve što je učinio za nas njegove potomke i za državu koju je voleo kao svoje najbliže – kaže Milomir Ćosić, Ljubomirov praunuk.
Miloš Bosić, arhijerejski namesnik užički, uputio je apel javnosti da se na stotine krajputaša u Srbiji obnove i urede uz pomoć potomaka, države i brojnih udruženja koja neguju tradicije borbe srpskog naroda za slobodu.
