Naime, u nekoliko navrata pozvali su se na izvore iz Berlina, a bilo je i autorskih tekstova u kojima su slavodobitno proglasili da su Jugoistočnu Evropu spasli od ruskog pritiska. Dakle, ibermenši znaju bolje šta je dobro za nas, a isto se poneo i američki ambasador u Bosni Nikolas Hil, te smatram da ga je Dodik s pravom doslovno izvređao.
Prošlo je nekoliko dana i glave su već dovoljno hladne, pa ne bi bilo zgoreg da ponovimo činjenice hronološkim redom. Pre decenije započeta je izgradnja Severnog toka, namenjenog nemačkim korisnicima. U međuvremenu su 2007. započeti pregovori o Južnom toku. Naredne godine pušten je u rad Severni tok i Nemačka se obezbedila, a Evropska komisija donela je naknadnu odluku 2009. da taj gasovod takođe potpada pod Treći energetski sporazum. Time je rezervisala 50 odsto protoka kroz gasovod za druge distributere iako njih nema i u Severnom toku neće ni biti drugog gasa osim ruskog.
To je sve nalikovalo na nacionalizaciju vlasništva Gasproma i drugih deoničara. Time je ozakonjena praksa da je u EU dozvoljeno otimanje tuđe imovine ako je strategijski opravdano.
Potom je nastavljeno natezanje i 2011. Treći energetski paket stupio je na snagu u potpunosti, iako je već bilo sve uglavnom dogovoreno povodom Južnog toka.
A sve da bi Rusija i zemlje Jugoistočne Evrope izgradile gasovod čiju bi polovinu kapaciteta morale da ustupe. Uz put smo imali epizode sa rušenjem bugarske vlade posle posete senatora Džona Mekejna, koji je stigao i da nazove mađarskog premijera Viktora Orbana neofašističkim diktatorom i to začinio komentarom "Orban spava s Putinom". Razlog je zalaganje Mađarske za izgradnju Južnog toka, a Mekejnove pretnje potkrepljenje su demonstracijama opozicije, tek koliko da podsete na scenario sa Majdana.
Posle svega stvari stoje ovako: Po ruskim izvorima, sa istoka još od vremena SSSR stiže 130 do 140 milijardi kubnih metara gasa. Sada Severnim tokom 55 milijardi, kroz Belorusiju 10, a planirano je da se to udvostruči, dok kroz Ukrajinu dolazi oko 60 milijardi, što je trebalo da bude zamenjeno Južnim tokom. Toliko će sada ići kroz Tursku, a Transjadranski mu nije konkurentan jer će biti kapaciteta od oko 20 milijardi. Osim toga, grčki ministar energetike navodi evropsku procenu da će EU za nekoliko godina biti nužno još 100 milijardi.
Pri tom, odluka Rusa da po isteku ugovora 2020. ne puštaju gas kroz Ukrajinu nije važna. Ukrajinski gasovodi predstavljaju arheološko nalazište iz epohe SSSR i smatra se da će do tada biti neupotrebljivi. Ukrajinci odavno pokušavaju da ih prodaju, ali nisu ga hteli ni Rusi ni Amerikanci, jer bi izgradnja novog bila jeftinija. Uzgred, ukrajinska gasna kompanija ove godine ostvarila je veći deficit od cele te paradržave, oko 3,5 milijardi evra. Stoga je tranzit gasa preko Ukrajine samo kratkoročna mera kojom EU misli da tuđim novcem finansira njen prljavi fašistički rat.
Amerika i njena nova pudlica, Nemačka, ostavili su Jugoistočnu Evropu ne samo bez prihoda od tranzita, nego u perspektivi i bez gasa, pa samim tim i bez prava i mogućnosti da se razvijemo.
Zato će biti vrlo interesantno kako će Vučić tražiti investicije po Zapadnoj Evropi, pre svega u Nemačkoj, kada investitor neće imati šta da naloži u fabrici od 2020. Pri tom, ugalj i mazut na našem jevropskom putu ne dolaze u obzir jer su neekološki i tražiće da smanjimo udeo u potrošnji. Dakle, čak i u EU Srbi ostaju nacija gastarbajtera, jeftine radne snage i opustele zemlje kojoj će Nemci ili Amerikanci da preprodaju tuđi gas, ali samo ako ga bude bilo.
Uostalom, ako su omalovažili interese Italije i Austrije, glavnih potrošača Južnog toka, šta mi da očekujemo.
U stanju sam da izvedem samo jedan zaključak. Ako Rusi pokleknu u sveukupnom ekonomskom ratu koji se obrušio na njih – najebali smo! Ne samo mi, već sva evropska boranija.
