Harmonikaš, kompozitor i pevač Ljubo Kešelj (64) rođen je u Sarajevu, ali je kao dete odrastao u obližnjem selu Draževići. Od malih nogu ispoljavao je ljubav prema muzici, pa mu je otac kupio prvo frulu, a kasnije i harmoniku.
– Kad sam pošao u osnovnu školu, moja porodica se preselila u Sarajevo, gde je otac Boško radio. Odrastao sam uz brata Ratka, koji je sada u Kanadi. Kad smo se preselili u grad, bilo je teško. U selu smo imali sve, bili smo imućni, a u Sarajevu je bio jad i čemer. Otac je prodao kuću u selu, kupio plac u Sarajevu, pa napravio kuću. Trebalo je da se živi samo od očeve plate, a nije bilo više kajmaka, jaja, mesa, salate, sve se moralo kupovati. Dok smo još živeli na selu, tata mi je kupio frulu jer je video da se zanimam za muziku. A kad sam napunio osam godina, dobio sam prvu harmoniku. Sećam se da su se na slavi Đurđevdan svirale gusle, a ja bih se penjao na sto i pevao uz njih – kaže Ljubo i dodaje.
– Te gusle su nam ostale u genima. Sećam se da smo u selu bili jedini koji su u toj kiseljačkoj dolini imali radio, pa su nedeljom ujutro dolazili stariji ljudi da slušaju Radio Titograd, koji je jedan sat emitovao pevanje uz gusle. Još tada sam počeo pomalo da sviruckam, a familija me uvek nagrađivala nekom parom. Pročulo se da dobro sviram, pa su me zvali na porodična slavlja. Sa 12 godina je bila već mnogo ozbiljnija priča, više sam radio. Kao klincu nije mi bilo, danju sam išao u školu, a uveč na svirke, što je bilo naporno.
